Bosanska vila

МОРЕ. КАЈ Но но = а пе – +

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 5. Стр. 81 Сонет. : Регтатка. •# = Д Е

[547 | |

А“ је благословен дан и љето оно,

(а Доба и вријеме, онај трену мио, И земља и мјесто, гдје сам свладан био (у два ока блага, пред којим сам клоно!

Нек је благословен слатки немир, што но "Кар љубави прве у себи је крио;

И лук са стријеле што ме погодио,

И бол рана што је за срце пријоно.

И благословене све ријечи страсне (Са којима клицах име жене красне; (ви уздаси, жеље, сузе и бол дани

И благословене све странчице, које Њеној слави дајем, и све чежње моје Што их моја душа само за њу храни....

Алекса Шантић.

Џезмија.

Историјска прича од Налик Кемала. О турскога преводи Алекса Ј. Ноповић.

57 ПА

Ки првим годинама десетога вијека по Хепри, рођен 208 је трећи прослављени Халиф, а десети по реду цар Отомански, султан Сулејман Канони — законодавни, који је својом мудрошћу, посматрањем и догађајима, за вријеме свога дугогодишњег, херојског владања и освајања, надмашио историју човјечанства, средњега вијека.

Може се предпоставити, да се својом енагом и

срећом јуначком, која је у појединим навалама чудеса чинила, хтио показати надмоћнији од оних, који су прије њега на неколико деценија свијетом владали.

За тридесет и пет година свога храброг ратовања, од Измпра (Смирне) па до долина Капиџака, у Мисиру и Јемену, у којим крајевима онда бијаше до 400 милиона правовјерних муслимана, хутба се његовом славном имену са поносом читала; он је тај нарол ујединио под своју власт, а међу тим ширио се и на сјеверу и допирао до Москве и Пољске и тако овјековјечио своје јуначко име по пут Александра великог.

Он је свој османлијски барјак развио са највећим одушевљем у Бечу, Тибрису, Шпанији и Индији и задивио цио свијет источни и западни.

У истом вијеку чувени Хајрудин-паша адмирал, полетио је са флотом ш топовима да узбуни Бијело море и његове таласе рашћера. И збиља са највећим пожртговањем нападао је на Јонске острове, јуначки их освојио и тамо свечев барјак побо. На част и славу свога халифа сјединио је те дивне острове силној османској држави. |

Тога вијека допирала је славодобитна војска Сулејманова, преко сњежних и ледених крајева, у срце Москве. Тиме је наслутила догађај Наполеона Г, кеји се у деветнаестом вијеку био прогласио као освајач цијелога свијета.

Поменути десети вијек донио је разних освајања, небројених и страшних ратова, проналазак нових зе-

маља и постојбина, натурање неких нових вјера и закона Лутерових, изналазак Коперников да се земља око сунца окреће и још којекаквих непојиљивих проналазака, који би и најмудријим Бизмарцима мозак помутили. |

У том вијеку спремао се чувени њемачки цар Карло велики да спријечи силна освајања султана Сулејмана, који је био опколио Беч, Маџарску и Хрватеку освојио и "њима владао, и у мјесто царског двора, одредио му био једну гробницу у неком манастиру. |

Овај вијек донио је у Европу из Јемена кафу, а из Америке дуван. Дакле, разне новине тога су времена Европу преобразиле.

Тако пишући евјетеку прошлост и нова изненађења, нашао сам за сходно овдје у виду приче изнијети и живог „Џезмије“. И ако му живот није баш тако сјајан, опет заслужује пажњу, јер је он у једном страшном рату показао нечувено јунаштво. Тако се убројио у велике достојанственике деветога вијека хиџретекога.

ПЦ.

Џезмија се родио 962. године по хипрету. У двадесетој години помијешао се међу људе, и избио међу њих као тазе — труфанда — воће, да се покаже у људском карактеру и да отпочне радити као и други ваљани људи. Од оца је наслиједио незнатни спахилук, а то му је било пијело имање.

У том виј-ку кад се Оудтан Селим |, преселио у рајско насеље, кло у какав дворац, када је пао султан Сулејман Канонија крај његова мученичког гроба и сањао о његовом вјечном животу, кад је са гроба Хајрудина лијетало зелено бусење на његове лађе и ленђере, Џезмија је, као бијело и црвено цвијеће, почео бујати и цвјетати.

На одбрану османлијске царевине, њени велики достојанствепици и борци са. пером и сабљом: Шири Мехмед паша, Мукбил Ибрахим паша и Ахмед паша