Bosanska vila

Стр. 88

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 5

пали су на бојишту. Зенбилли ибни Кемал, Ебуллеууд, Рустем паша и Партев паша промијенили су свијет као обични људи. Но као жртва утопљеника пали су: Тургуџе паша, Пијале паша, мадан паша.

Салих паша и Ра-

Кад се ова прича до краја прочита, видјеће се, да Џезмија није имао посла по Европи и Индији, него да је уз османлијску војску ратовао по Персији и Татарској. За то сам и ја као, предмет ове приче узео догађаје из ових земаља.

Ш.

Кад је Џезмија свијет угледао, тога је времена изгинуло много славних људи. Клч Али паша, Хајрудин, Тургуџе и Шијале паша ратовали су по Бијелом мору и другим морским пучинама. Кад су они учинили нечувена јунаштва и вршили страховите ратове и поплаве, Европа је то мирно посматрала.

Први освојитељи Јемена и Туноса бијаху Хадим Сулејман паша и Пијале паша, и трећи Синан паша, који је у царском двору, као везир четвртог реда, вјерно служио.

При освајању острва Кипра најславнији јунак бијаше тадашњи османлијски војени министар Кара Мустафа паша, који се убрајао у везире трећега реда.

Међу заслужне људе, која су своју преданост освједочили, спадају и чувени ШТемси паша, који је тајним начином подржавао ласкање, улизивање и мито, за тим, Хоџа Садудин ефендија, тај османлијски прави и незастрашени делија, који је својим мудрим савјетима за вријеме султана Мехмеда трећега допринио, те је османлијска војска, вршећи заповијед свога вјерскога старјешине, одржала над моћнијим душманином ону славом и поносом овјенчану битку на Егри.

Као моћни и на далеко чувени савјетници вултанови бијаху тада и неки Газанфер ага, а нарочито чувена врачарица Џанфида кадуна; многа њезина предсказивања срећом су се испунила.

Овдје треба споменути једнога од вјерних и великих јунака, правог и истинитог освојитеља Јемена Осман пашу, сина Узитимурлије, који је спасао Синан пашу у тим врло опасним биткама и највећом брзином отишао у Цариград.

Тога времена највећи човјек и пошљедни велики везир праведнога султана Сулејмана бијаше Мехмед паша Соколовић, кога су због висока стаса звали придјевом тавил — (високи).

Ако је био висок растом, још веђи је био умом, пожртвовањем и необичним јунаштвом. То га је највише красило. Осим тога био је слободоуман и одважан. Тим евојим врлинама оставио је, за вријеме дугогодишњег службовања, османлијској држави најсјајнијих и вјечитих успомена.

Као што мјесец причува сунчане зраке када оно западу скреће, тако је и Мехмед паша Соколовић —

послије смрти Султана Сулејмана Каноније —- причувао срећу и сјај османлијске државе.

Послије смрти Султана Сулејмана Њемачка држава пријетила је неким знацима непријатељства, али јој је одважни велики везир Мехмед паша Соколовић одговорио, да се тешко одржати на средини гдје су на двије стране замке подапете, но да су му сигурна леђа од њихове пакости и злобе и да се не боји њихове пријетње. (Овај је одговор задивио цијелу Европу. |

Мехмед паша Соколовић гајећи наду за још већу османлијску превласт у Азијским провинцијама, по жељи самога Султана Селима [., предлагао је, да се једним каналом Волга и Дњепар споје са Касписким морем, на чему је и радио.

У почетку владања ултана Селима другог поморекм капетан Али паша Мујезиновић ратовао је са флотама по западним крајевима Европе. Он је ужасно поразио Барбарос Хајрудин пашина непријатеља Андрију Доријана. Али у тим страшним, поморским борбама једва је могао спасти 20 лађа. ( тога се блцио био у велику бригу, мислећи са стрешњом да ће друге године имати још коју лађу, заузимањем Али паше Клча. У тој му забуни прозбори Мехмед 'Гавил паша Соколовић ове утјешне ријечи: Пашо! немој бити у очајању, јер је османлијска држава у стању начинити лађе од срме, па макар катарке биле и конопци од конопље. И збиља, друге године, заузимањем његовим начини се преко двјеста убојних лађа и са 40 хиљада бораца спреме се на одбрану домовине. То врло обрадује капетан Али пашу Мујезиновића. Он из превелике радости, као одважни ратник, приступи творцу ових нових убојних лађа и пољуби га.

Доиста Соколовић паша бијаше прије, а и послије смрти Султана Селима ШП. у царском двору самосталан државник, јер је био опробани пријатељ двора. То је доказао и тиме што је угушио многе интриге на двору.

Кад су за вријеме дјетињства султановог неки Увејис паша и Кади Задија ровили да дођу као савјетници круне и владаоци, Соколовић је својим мудрим радом и строгом пажњом осујетио њихове кобне намјере.

Покојни Султан Селим Ш. бијаше врло љубазан, услужан и предусретљив. Кад год би се састајао са Соколовићем, имајући на уму његове опробане врлине, очински га је волио, и све његове, на закону и правици основане, предлоге и савјете прихваћао је и вршио са највећом пажњом. Он је за учињену пакост и сплетке, које су плели Увејис паша Кадизадићи, чувени нишанџија Феридин-беј, њигов ћехајл Хусрев ага и будимски валија Мустафа паша Амиџић, вратио им шило ва огњило и преко дворског коњушара и џелата, Ферад-аге оштром сабљом спремио их наони свијет, да тамо испаштају своје гријехе и интриге.