Bosanska vila

Бр. 5.

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

(тре 9И

Мервин, она савлада своје осјећаје, тако, да Мервин не опави ништа, него да је мало блиједа и. уморна. За то је загрли пи умиљато упшта, боли ли је глава ш отрча да нареди чај. Такав поступак и искрена пажња према мајци натјераше јој сузе на очи, које су биле тако сухе пи укочене читав дан! Читав дан провела је у страху. Мужевљева превара преокренула јој је сав живот у обману. Благодарност је била главни извор свега њеног брачног живота а сад увиђа да то није требала чинити. Све јој је то сад изгледало смијешно и будаласто.

Отац, ког је толико љубила и поштовала, сад јој изгледаше као какав странац, јер је пи он бпо сукривац у превари. Тако Магдалена заплива у море мрака п сумње.

Из тих црних мисли трже је Мервинов пољубац. "Сузе, које пзазва његово миловање, растјераше јој онај душевни мрак. У псти мах угледа свјетлост у помрчини, даску у сред мора, на коју се може узпузати, угледа — своје дијете. У зорци мисли његова слика бијаше свијетла и значајна, вазда мила и непромијењена, јер ма у чему да се варала — као мати није. Тамне слике нестаде у њеној души. Њу замијени свијетла пи мила слика њенога спна. Али каква ће му пзгледати нова будућност» То је најважније пштање, само не зна како ће му га казати.

У таким мислима Мервин затече матер, кад се вратио с чајем. Она опази на њему особиту радост. Радовао се што може учинити услугу својој мајци. За то је поново ухвати страх како ће га коснути та новост. За што да га жалости прије времена За тим се завали у наслоњачу и гледаше у њега, уживајући, што је. тако весео. Од матере је наслиједио "то, да у свему ужива и да у свачему налази забаве.

Тако одлагаше ес дана на дан. Тешко јој је било, не само што му мора казати, него га ваља приправљати и за врло брзи растанак. Кад год је помислила. на тај растанак нешто ју је стегло у грлу и срце јој је чудновато задрхтало.

Он је требао неко вријеме провести код ујака. Али пошто пуковник Мидлтон неће излазити на село прије њене свадбе, Мервин мора остати код пароха. Магдалена смисли да не одлаже даље од сјутра. У тај мах зазвони звоно и она се трже. Сјети се да се још није почела облачити.

Мервин се у велико облачио. Перући руке, задубио се у мјехурове од сапупице. Звоно га трже, те пожури умивање. Најприје дође на ред коса коју чешљаше и четкаше свом снагом. За тим је притисну и ступи пред огледало.

На велику своју муку видје да му не ваља раздиок, па са увдахом поче правити други. Тежак је то био посао, јер неколико пута оста без успјеха. У тој љутњи зарије чешаљ тако снажно, да је од тог патио) читаву вече. Кад се очешљао, свуче чизме и

поче тражити ципеле. Погледа под кревет, отпуза

четвероношке под канабе, прући се и завири под орман, загледа у сваки буџак и најпослије их нађе на оном мјесту, гдје се чешљао. Кад их је назуо, скочи шп полети на врата. У том натрча на ђупе водом, што га је немарно оставио на сред собе, преврну га, а вода се разли на све стране. У изненађењу и очајању полети доље, прескачући све по два басамака. Од једном јурну у салон и поче збуњено приповиједати шта му се догодило, смијетавши и мјехурове и ципеле и ћупове тако, да би му се мати уплашила, да је била унутра. Но Мервин на велико своје чудо, видје да говори у вјетар, јер у соби не бијаше никога. (Наставиће се.)

– ДЕ

Џезмија.

Историјска прича од Намик Кемала. (С турскога преводи Алекса Ј. Поповић.

| дил Кирај узе пшемо да га прочита. Почетак о Е-==4 писма врло га узбуни, па се повуче у собу КЕ ш свали се на миндерлук. Обувеше га силне 25 мисли, које му увдрмаше- цијело тијело. Нај| _ послије се одважи прочитати п даљи садржај ппема. Што“је даље читао све се већма заносио. Није вјеровао својим рођеним очима, да читају тако што слатко и примамљиво. Џрочитао је писмо три_десет пута, тумачећи сваку ријеч засебно. Збиља, увјерио се, да Перихана гоји према њему највећу љубав и наклоност. Ипак није хтио у то потнуно вјеровати, и -ако је као пјесник знао, е су људи створени "да женскиње воле и љубе, јер је о томе највише п пјевао.

(Наставак.)

Дође вријеме да се опет са Шехријаром састане. Али, тај разговор, због равних несугласица, није више трајао од два сата. Адил Кирај повуче се у своју собу, сједне у једно ћоше крај прозора, поглед баци на врата и зампелш се. Тако еједећи п мислећи, не прође никако сахат, док угледа Џерихану, гдје иде право к њему. Бијаше обучена у црне хаљине. Адилу то би необично. Но чим Перихана ступш у његову собу пи врата затвори, скине са себе горње, црне хаљине, испод којих се заблисташе сасвим бијеле свилене хаљине, тако, . да му Перихана изгледаше као дивни, бијели јасеминов цвијет. За час Џерихана прошета по соби п са неким поносом сједе покрај њега.

Својим краспим погледом задуби се Адил у Пе-