Bosanska vila

(тр: 92

рихану. Дуго је гледао њено особито лијепо лице и стасито тијело, увијено у свилу, која сијаше као сунце на истоку кад покрије васпону својим зрацима.

Шеснаесте ноћи, тога мјесеца, обасјала бјеше сјајна мјесечина. На све стране бацаше своје зраке кров прозоре, као да је дан. Башта се заблистала окићена дивном природом, а свијетњаци слијетаху као варнице небесне и грађаху шенлук:) а румене руже са осталим цвијећем дивљаху се тој природној љепоти п сјају божанствене моћи, у којој и пјесник ужива највеће задовољство и измшшља ријечи како да то опише.

Перихана и Адил, гледајући ову љепоту, занијели су се били тако, да неколико минута нијесу једно другом ни ријечи рекли, него из потаје једно на друго намигивали. На један пут Перихана, са особитом вољом сравњујући себе са звијездом љепотицом, отпоче равговарати. Овај је разговор текао у два правца. То није био само разговор љубави и осјећаја, него се говорило и нешто сасвим друго, ненадано. Тај други правац разговора за Адила био је страшан и суров, као лејилеји јелдаз). На један пут се Адил Кирај, ко ђоја, ражљутио, а Перихана постаде горда п поносита, тако, да је тај разговор најпослије прешао у о8биљност. На једно Џериханино шштање Адил Кирај не знаде ништа одговорити. Џерихана му надовеза ово: имате право, ви сте заробљеник ! Због тога не можете ништа учинити, јер нијесте вјешти нашим обичајима. За то хоћу да вам нешто предложим, пошто једно од другог ништа не кријемо. Дакле, чујте ! сјутра на вече ја ћу Шехријару заједно са Хамзом послати вама. Пазите, да их лијепо дочекате ! Разговор скратите, али затражите допуштење да се вјенчамо нас двоје. Тим начином стећи ћеш велико повјерење код хана ! Мој је уплив на двору велик ! Ослободићу ти брата и даћу ти велику персијску ордију, да буде под твојом командом.

Адил Кирај чувиш овај говор, сав се промијени у лицу, па јој рече: „Шта то говорптег Да ли ви то озбиљно мислите 2 Је ли то збиља ваша давнашња намјера, пили хоћете да ме начините одметником халифа п хана.«

»Да није по сриједи озбиљности, не бих ти то ни говорила. Ти овдје рахат живиш, нико те, до сада, није ни узнемпривао. А да би сеп даље спасао којекаквих. лажних сплеткарења, треба то да учиниш. Ја се свакако надам да ћеш ме послушати.« |

»Ја бих, можда, то- учинио, али има неко па то батали. Шехријара чешће пута долази мени без узрока. Она ми кроз плач преставља некакве рђаве пошљедице.«

1) освјетљење.

2) најдужа и најжешћа зимска ноћ, која долази 9. децембра сваке године.

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908. : · Бр. 5.

„Шта. ми рече! Те ми ријечи мозак муте. Ва. то уображавам, као да ми стоји вампир пред очима. Ја мислим да Шехријара не чини то без узрока«.

»Она држи да је неопходно потребно њено што. чешће састајање са мном«.

„Како велиш, потребно 2«

„Она вели да јој је потребно да се са мном чешће састаје«.

»Валшто то, чему то слути 2«

»Она рече, да мене љуби и воли.«

Чим је Адил изговорио ове ријечи, Перихана_ од жалости поче вриштати. Објема рукама стиште своју главу, па поче по соби тумарати као луда. Најпослије спусти руке на Адилова кољена и рече му: »днаш ли, какав си ми глас сада изговорио То је био муштулук за моју смрт !! Нијеси помишљао. да ћеш ме тиме у душу увриједити ! Пуна два сахата разговарасмо са највећим повјерењем и умиљатошћу, а сад се то ненадно промијени. Крв ми се узбуни и постадох полумртва. Ја у овом двору имам велики уплив а Шехријара је од спротне породице. ( тога она, па пизме, не може да гледа тај мој дворски рахатлук, већ разјарена, као вашка у синџиру, хоће да се шстакне као мој највећи супарник. За то те молим и Богом заклињем, да ми отворено кажеш: волиш ли Шехријаруг Ако је гледаш, да ли ппак мене више волиш 2 Је л тако 2« Адил са сажаљењем саслуша ове ријечи. Срце му се ублажи, љутина се утиша, разговор се претвори у љубазност, па онда рече ПЏерихани: »како можеш себе вампиром престављати Може ли паметан човјек вољети гујуг Зашто си мислила да је моје срце покварено и пре

"вртљиво 2« Ове ријечи бјеху утјешне за Перихану.

(С тога озбиљно рече Адилу, е нема више потребе да једно у друго сумњају, него треба! да траже начина како да се спасавају. За то ваља обоје да се споразумију и сложе, јер се са слогом не може нико борити. Она предложи, да би требало спасти гази Кираја из Кахкахе и поставити га у Персији за провинцијалног владаоца, а она, с њиме пи са војском, да пређе у османлијску царевину. Тако ће се најлакше пи побркати планови Шехријарини. На тај начин он може постати кримски владалац, а она се

"осветити Шехријариним сплеткама.

Ова досјетљивост Периханина не свиђе се у први мах Адилу, али да јој не би нанио увреду. одговори јој овако:

» Ја, шта ћете рећи за наше“ вјерске разлике, које нас раздвајају =«

»ИШта ћу рећи» Ја мислим да су еви досадашњи владаоци персијски, по вјерским прописима. били обрезани људи и да су више вијекова својом земљом владали. Свака вјерска секта, па чак и Шејитиз) при знавали су их за владаоце и њима се клањали. Дакле, буди увјерен, да су и они секта Османлија, којима

5) секта која се клања пророку Илији.