Bosanska vila
Стр. 98
срећа цвати од више вијекова. То је стародревна држава, под којом су за вријеме персијског владаоца Махмуд Газалије и Персијанци уживали срећу и напредак, што нам свједочи и историја. Правда и поредак, који влада у Криму, према зулумима, који су познати у Персији, нагони нас да селимо у османлијску земљу“.
»Сад ми мало мозак помутисте! Немојте се љутити, ако вам штогод рекнем ! Како ви себе називате принцезом #«
»Ивгледа ми, да ви нијесте тачно слушали шта
1008. БОСАНСКА ВИЛА. 1903.
сам ја говорила, или нијесте на то обратили пажњу. Ја сам рекла да је мој ујак Шемајил«.
»То знам, али нијесам добро разумио, рече ли да имаш још кога ближега од те породице«.
»Да немам и много ближих у тој узвишеној породици, како бих се смјела усудити да, као женско чељаде, шаха Иемајила својом моћи и упливом дигнем на персијски престо. Не постоји никаква разлика сродства између мене и моје браће. Ја сам принцеза, одгојена шп васпитана у царским дворовима. Зар не знаш да ме васпштала мајка и ујак 2«
(Наставиће се.)
орах Маине О сну и прорицању из снова.
Од Дра Бранислава Петронијевића.
|
Е о важи у многоме пш за другу тачку. Ако је какав наш пријатељ болестан, ш то тешко болестан, онда можемо често сањати, да је умрјо,.и дошста се може десити да и умре. Ако је неко болестан, што је природније до У мислити, да он може п умрети, и онда шта је природније до да нам се у сну, који је тако мало логичан п не пшшта за разлоге, ствар већ престави
п као свршена, да сањамо дакле да се наша слу-.
тња већ и испунила. У многим случајевима несумњиво је, да ће пророчанство сна бити просто ствар случаја; али не може се апсолутно одрећи, да ипак можда п у овом случају може сан каткада бити доиста пророчански, на име ако је телепатичке природе (види о томе моју књигу »Сппритизам«.) Осим претсказивања смрти овде долазе још и многи други случајеви. Тако, ако неко, који се спрема за испит, сања какву ће оцену добити, па доиста на испиту таку оцену и добије, онда се то да слично фактима у првој тачци објаснити на тај начин, што сањач према своме знању више мање свесно или несвесно зна коју ће оцену добити, те по томе није никакво чудо, ако је доиста и добије. Кад официри пак сањају да ће бити рата у време када се о њему много говори, па се допста п догоди, онда је то ствар чистог случаја п сан нема ншшта пророчанско на себи.
Трећа тачка тиче се снова који су више продуктивни но што су пророчански. Мислилац који има да решава какав тежак проблем, такав проблем често решава у сну, и то с тога, што на јави утисци спољњег света и друге асоцијације спречавају га, да сву пажњу обрати на проблем и да изазове у себи баш оне преставе и у оном реду, како то захтева решење проблема. У сну, где се преставе ослобођавају притиска спољњих утисака и асоцијација, исто се може десити да се међу многобројним“ њиховим комбинацијама невољно нађе и она,, која одго-
(Свршетак.)
вара решењу датога проблема. Ако је проблем практичне природе, ако се односи на догађаје дневнога живота, онда се често може десити да нам се у сну прикаже оно, што ће се десити и у ствари. Разуме се да је и овде слагање ствар чистог случаја, и да сан нема у ствари никакве нарочите пророчанске моћи, или боље рећи да је има псто онолико, колико пророчанске моћи у опште имају наше комбинације о будућности, које чинимо, познавајући више мање ток самих догађаја, на јави.
Четврта тачка Аристотелова у ствари је само једна специјална врста прве тачке, пили управо обе су пододељци једне општије врсте, на име п у једном шу другом случају у сну се опажају осећајп, који су сувшше слаби и тамни, да би се на јави могли опазити. Што је дакле казано за снове у првој тачци, то важи и за снове ове врсте.
На послетку пета тачка садржи снове чији број истина није велики, али који је иначе значајнији. Снови ове врсте имају привидно највише пророчан-= ског карактера у себи, па ппак тај њихов пророчански карактер лежи најмање у њима самима, већ је тек нешто што за сном долази, што је самим сном проувроковано. Ако неко пма какву слабу болест, коју врло слабо опажа, може му се десити да сања какав страшан сан, у коме му се та болест преставља као смртоносна; ако је какав субјект и иначе празноверан, сан ће на њега учинити јак утусак, тај ће утисак бити тако јак да му сугерира како је опасно болестан, да му нема лека, п он ће тако мало по мало све више падати болести у руке, док га ова, често под нарочитим условима, сасвим не свлада п не отера у гроб. Они, којима је он причао свој сан, вероваће тада у пророчку моћ сна. Наведени сан Александра, који се односи на освојење Тироса, није имао у себи нитша пророчко: али је објашњење Аристандерово утицало на њега тако, да је он енергично ударио на 'Тирос, уверен у успех, те је