Bosanska vila

Стр. 106

Споразумјели се.

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Бр. 6.

Р1отепсе Мопаотету.

( енглеског превела Митра Морачина.

(Наставак,)

УМ. Новост се сазнаје.

ервин се није могао начудити толикој материној нетачности. Магдалена уђе у собу желећи да јој Мервин исприча шта му се догодило, па заборави. У том пођоше у трапеварију. (Он је непрестано ћеретао док не сједоше за ручак. Магдалена Линдсеј била је ћутљива и замишљена. Дуго равмшиљање оставило је трага на њеном умиљатом лицу. Свршивши причу о ђупу, пређе на нешто друго.

»Мама, хоћеш ли доћи да гледаш »крикет!) 2«

»Крикет,« душо! Какав крикет >

„Па »крикет« мама, гдје ћу и ја играти.

>А 2 сеоски крикет! Да, да!«

Мервиново чуђење освијести је. Она се прибра и насмија.

Мервин све такође смијаше, и ако се мало љутнуо што је мати тако немарна према тако веселоји важној игри. = Е

» Опрости душо, нијесам равумјела шта говорши. «

»Пави, молим те, мама, то је врло важно. Ја ћу играти с парохове стране. Зар не ваља о томе размишљати 2«

»Ваља, душо моја, ваља.«

>УИ ти ћеш доћи, је ли мама 2 За тебе ће бити разапет шатор, гдје ћеш сједити у хладовини. Ја ћу долазити између редова, да с тобом разговарам. Обећај ми да ћеш доћи!«

»Доћи ћу ако... .«

»Кад ће бити крикет 2«

»Од сјутра за недјељу дана. Нема ништа, што би те спријечило,« — дода он смијешећи се.

»Ништа што би те спријечило!“ зујаше јој једнако у ушима. Како ништа, помисли у себи, кад ћу у то доба постати жена лорда Вордлоа и стотине мшља бити далеко одавде!«

То јој разбуди мисао о растанку са сином. Грло јој се стеже, па брзо пспи чашу воде.

»Сврши ручак што прије, па ћемо онда сједити у башчи. Тако је дивно вече! Или боље, ти још једи, а ја ћу изићи мало на ваздух!« Мервин је гледаше зачуђено.

»Али, мама, још нијеси јела јагода с кајмаком. Откад само мислим како ћу их лијепо уредити »«

»Не могу вечерас, душо моја,« . одговори мати п пође вратима. Но свладана. неодољивом врати се, па га загриш.

1) игра с лоптом,

силом,

Ћ

»Бог те благословио, сине мој!“ љубећи га.

шашталште

» Драга мама, нећу ни ја дуго остати« — рече умиљато и прије него се врата затворише, поче јести јагоде. За десет минута био је готов пи пође матери. Нађе је гдје сједи на столици у сумраку. По њеној наредби донесе јој из куће шал, којим мати заогрну леђа. За тим сједе на траву покрај ње, наслонивши главу на њена кољена и узе је за руку.

»Мама, сад можемо лијепо разговарати, «

»0) чему, душо» Хајде ти почни вечерас. Мене ово дивно вече тако успављује, да не могу ни о чему мислити.“ 3

»Врло лијепо вече!« рече дјечак пратећи материн поглед преко брда, обасјаних сребреном мјесечином. Али његов дјетињи ум ехваћао је само епољашњу љепоту. Она је пак мислила о унутрашњој љепоти, од које је, све што је овдје најљешше само слаби израз — покушај да се покаже нашој ограниченој машти милост пи слава онога, који је неограничен и невидован. ;

»Мама, ја много волим Глен-Мервин, а ти 2« Оваког мјеста нема у свијету.« -

Мервинов је свијет био доиста ограничен на Тлен-Мервин и Лондон. ~

»Тако пи ваља, душо, да волиш свој дом! То ме врло весели. Ја и ти живјели смо толико година

у њему. = »Толике године,“ понови Мервин, како сам се родио, живимо заједно, мама — ја и ти.

Тако понављаше ријечи »ја и ти« стежући све јаче материну руку.

»Ја' бих желио, да живимо овако увијек, само »ја и ти.« Џ

» Друкчије ћеш, Мервине, говорити за неколико година. «

»Никад, мама! Ја желим да тако увијек буде, бев икакве промјене.«

»Е, то је немогуће, душо. У овом свијету мора

_ бити промјене. Гледај како се сваки час све мијења

око тебе. Закони нашега бића и природе подлеже промјенама. Дијете се промијени у човјека, пупољак у цвијет а цвијет у плод. Вече, коју сад уживамо, није исто вече, које смо уживали прије три сата. Вече се претвори у сумрак а сумрак у ноћ. Ништа не остаје псто.«

»Да, мама,“ рече Мервин немшрно, ја знам да се ствари мијењају, али људи п осјећајп. То се не мијења.“

Њено лице показа чудан израз.