Bosanska vila

| МУ | Ма =

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 385

нијом и спремнијом Султановом војском, и шта 2 свуда су гонили и свуда побеђивали, а то их је све више храбрило и улевало им нове снаге за даљу борбу. Свуда су се српски јунаци и у свима бојевима | "одликовали, чија имена данас јако светле у српској _____ историји а још јаче у српском народу. ' ВЕЗИ Браћо Срби: . __Међу осталим бојевима видно место заувима и _____бој на Варварину 1810. год. када на Србију пођоше СИ две силне турске војске, једна од Босне а друга од Ниша. Силни Куршид паша пође од Ниша, опседну Делиград а са осталом војском упути се Крушевцу, освоји га, па онда пређе Мораву и дође на варваринско поље. Кара-Ђорђе беше на муци, јер борити се на две стране није лако. Дође на Варварин и затражи помоћи од осталих српских војвода, на што му се они одазваше, те тада дође поред осталих и Хајдук Вељко са 3000 Руса, којима нека је слава и хвала! МИ ова помоћ Србима не уплаши силнога Куршид пашу, већ узвикну Турцима: »Ви се тужите : да Срби неће никад да се туку у равници с вама. при Ето сад равнице! Деде сад покажште се, да ли за__служујете, да једете царски хлеб.« Ту чувени српски ____ јунак Јово Курсула подели мегдан са црним Арапином, турским јунаком и славно га победи, што му признаде и »турска хордија цела.« Ово још више охрабри Србе и ули им нове снаге и наде, те слошки са браћом Русима нападоше на Турке, победише их и отеше им 7 барјака, много оружја, праха и олова.

Браћо Срби! Ето шта учини 1. српски вожд Кара-Ђорђе, Јово

Курсула и браћа Руси и остали српски витезови. Па.

да ли смо се ми њима одужили за тако славну борбу за нашу отаџбину > Српске гусле разносиле су и разносиће славу њихну по целоме Српству. Али да би виднијег знака славе захвалности одали њима, Варваринци су још 1890. год. одржали прославу 80. годишњице варв. боја и још тада спремали су се да подигну споменик неумрлим борцима, али — црна реакција, која је сваку корисну мисао и ствар угушивала, угушила је и ову ствар, јер име Кара-Ђорђево сматрало се као баук за тадању реакцију. А нарочилпо ову ствар реакција сузби услед тоздрава од садашњег нам господара и краља Петра 7. а тадањег изгнаника на Цетињу. Лпак ова корисна замисао није пропала, већ је кришом гајена за прошлих 18 година, да се сада у што светлијој боји и јачини јави ево спремисмо се да одавно започету ствар приведемо крају. Браћо Срби! |

Но пошто сами бојимо се, да се не можемо довољно одужити славним борцима, то апелујемо на свако српско родољубиво срце, да нам у овоме помогне, те да о српској стогодишњици |. устанка славу варв. бораца обележимо спомеником. Срби, помозите нам у овоме тешком послу — образујте пододборе, прикупљајте прилоге и шаљите их овамо: Главном одбору, Варварин. Овим ћете се одужити и славним борцима а и својим патриотским осећајима.

У име главног одбора председник Никола Милосављевић, с. р.

нач. ср. темнићког. Секретар главног одбора

Милан Ст, Недељковић учитељ.

БУДИМО ЧЛАНОВИ СРСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ.

Српска Књижевна Задруга, која нам је за ових једанаест тодина дала 78 лијепо укоричених књига биранога садржаја, није нашла код школа наших онога одзива, који су покретачи ове корисне културне установе у истину очекивали. Али не само да књиже нице наших школа не красе ремек-дјела Српске Књижевне Задруге, већ има код нас и данас још прилично интелигенције, која није члан Задруге нити се заузима, да је бар коме другом свом пријатељу препоручи. Отуда и видимо, да број Задругиних чланова с године у годину пада, и ако скоро сваки 06равовани Србин зна намјере и племениту задаћу ове књижевне расаднице.

Тужимо се, истина, на многе наше јаде и невоље; тужимо се, да често пута не можемо набавити и најнужније намирнице за кућу нашу; тужимо се на наше лоше материјално стање и неповољне прилике; једном ријечи, на све се тужимо, али на наш немар канда понајмање. Немар свој нико не ће истаћи, и ако у њему лежи извор свих наших зала. (С; немара нашега долазе и честе наше пјесме јадиковке, којих се акорд угнијевдио у срца наша.

Кад не бисмо, рецимо, подољевали од те љуте бољетице, т. ј. немара нашега, пи кад би се мјесто немара удомио у срца наша мар и воља за све, што

је наше, вјерујем, да би се помање слушала или ри-

јетко кад чула та пјесма јадиковка. Тада би све, што је добро и племеншто, и што је на корист нашу наплазило и на наш топал одзив и нашу потпору, без које ни једна установа не може опстати,а камо ли се развијати.

Па тако би и Српска Књижевна Задруга, да је пусте воље и мара, могла у броју чланова упоредо ићи с „Мапсот Нгуазкош,“ која броји на 12.000 чланова, па и више би требала имати, јер Срба, п ако су расути, има преко шест милиона.

За то се обраћам на све наше основне школе и српско-православне црквено-школске опћине, да се

„упишу за чланове добротворе Српске Књижевне За-

друге, те да тим потпомогну ову српску установу, а и своје књижнице украсе лијепим и кориспим издањима Задругиним.

Добротворски је улог 200 круна а може сеу више рокова уплатити. Школе и опћине, које имају досадашња сва кола, могу постати добротвори и са 150 круна; а које немају ништа, за те је улог 200 кр., али ће с тога добити сва до садашња кола Задругина. Раковичких 6 школа, школа у Мајским Пољанама, па и неке одличне наше опћине, као н. пр. у Молу, нека нам буду за углед; пођу ли и друге наше школе и опћине тим путем, освједочен сам, да ће се Српска Књижевна Задруга ва кратко вријеме моћи поносити бројем својих чланова.

Ово је наша топла жеља, а сад се надамо многобројном одвиву наших школа и опћина, па п угледних родољуба у васколиком Српству.

Загреб, 80. октобра. 1908. Никола Ст. Кукић

администратор Срџ. Књиж. Задруге.