Bosanska vila

_ к

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 51

Џезмија.

| Историјска прича од Намик Кемала. ( турскога преводи Алеква Ј. Поповић.

ХХМ.

<>28 несносног белаја. Чим остаде сам, леже те 5 мало одахну пи смири се. Али Перихана те ноћи 25 није ни ока склопила. Задубљена у своје мисли | п наде, неколико се пута бацала на јатак:) да

одмори измучено тијело, а, јок то није могла. Гледала је кад бе се сунце родити, па да опет час прије западу зађе. |

Вријеме у очекивању, особито у нестрпељивом очекивању, пролази као у џехенему“) година. Али ипак раздрагано срце, племените љубавне мисли "заноси очараног духа — све јој то тремшери пред 'очима ш невидом шшчезава. Дође акшам.“) Перихана се поче спремати. Пошто ће лицем бити сакривена, није марила облачити најфиније хаљине, јер је и сама, по саставу тијела, племкаста. За то обуче обичне хаљине и опаса се, а поврх њих плаветну горњу хаљину. Још узе срмом везени вео, којим сакри лице.

Овако обучена, весела, заљубљена лица, уђе у собу Адил Кирајеву и сједе гдје треба. Чим сједе десну ногу извуче испод горње хаљине и избаци је, а лијевом руком наслони се на кољено. Таким положајем њено њежно пембекасто“) лице још више расвијетли сна свијеће. Адил Кпрај бијаше одвише миран принц. Његово младо лице казиваше да је то младић сувшше уљудан и у пјесништво заљубљен. Алп кад угледа према себи Перихану, чији поглед бијате као стријела, кад сагледа њено красно лице, њене бијеле руке, њежне и чаробне очи и "обрве, дивне персијске косе и хаљине, а особито њен витки стас, понос и ђулкастаг) уста — помами се. Њене заносне ријечи толико га задивише, да постаде сасвим други момак, јер га љубав баци у лудило пи он се тој љепотици стаде клањати као идолу каквом.

Отпочну разговарати, али ти разговори више су наличили на бунцање каквог иза сна пробуђеног човјека. Израви им бијаху бујни, неразумљиви, јер обоје бијаху опијени љубављу и занијети тим страсним шербетом. Њихов разум, савјест п разговор сводио се увијек на једно псто, на љубавни разговор; који више вриједи него сви остали државни послови

Чудновато, али истинито! Они само гледаху једно у друго. Љубав се код обадвога све више разбуктавала. У тим умиљатим и најпријатнијим разговорима забаве се два, три сахата п растану се не свртивши ништа. Растану се истина, али како им је падао тај растанак, то' само може појмити за-= љубљено п надом зажарено лице.

1) постеља, =) паклу, 8) мрак, 5) сувише бијела, 5) ружичаста. пол Мас

(Наставак.)

Док су сви укућани, у двору принчеву, огишли спавати, Першхана већ бјеше уобразила да је принц допста ваволио. Охрабрена том иплувијом, дође јој каткад у главу по хиљаду бујних мисли. А кад би се састала с њим, погледала би га преко ока оштрим, заљубљеним погледом, који очарава мушка срца, баца момке у недогледне пошљедице, а често их сасвим упротасти.

Зошља, та је љубав и код Адил Кираја била захватила дубок коријен. Као заробљеник, чамећи у мрачном зиндану,) заборави све своје муке. Он мишљаше да је Џерихана, као неко небесно створење, сшшла с неба да му јавља гласе радосне. У том часу учини му се да га спопане нека свјетлост, у виду кшше, па заборави на све и занесе се у љубавне мисли. Алш ти радосни моменти, који га развесеља= ваху, не трајаше дуго. Џану му на ум разговори са Шехријаром, разговори, који су Перихану у свему кудили ш којима је Шехријара, шћела придобити Адила за се. За то је Шерихану престављала као правог убицу шах Исмајила, особито оном изреком: »шта се може очекивати од једног катилског“") створења. Тим се предрасудама борио по неколико сахати, док га мисли не савладаше, па леже да се сном

одмори и окријепи.

Другу вече дође Шехријара Перихани на саста- нак. Она је распитивала шта је Перихана разговарала с Адилом, јер, вели: »требало би Адил Кираја приморати да се спреми за рат. За то треба да једном озбиљно говоримо о тим припремама, и да закључимо све шта треба. »Добро би било да се одмах с њиме састанемо и започнемо разговор.« Џерихана једва дочека, те обје оду принцу на састанак. Кад су дошли у двор, Џерихана савлада своје мисли пи мирно посматраше Адил Кираја, спремна да на његова питања уљудно и паметно одговара. Али кад га први пут погледа у очи, опази да је нерасположен и љут. А кад опави Перихану, показа се још више срдит, замишљен и озлојеђен, као да се с њом на еастанку свађао, па пи не погледа је оним дотадашњим погледом, него је посматраше преко ока, као са неким презрењем.

Перихана посумња да је Шехријара опет створила подвалу. То видје по његову говору, који је наличио на шалу и подемијех. Такав поступак Адилов горко је увриједи. Од муке је сву прође језа, пошто не може изаћи на поље да бол ублажи плачем, него јој свака кашља сузе невидно падаше на заљубљено и увријеђено срце.

5) тамници, ') убилачког.