Bosanska vila

(тр. 52

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Шехријара је весело разговарала са Адил Кирајом. Све што је Џерихана с њим претресала о састанку, Шехријара је умјела Адила убиједити, да то ништа не вриједи. Свим могућим ласкањем трудила се омаловажшти и омразити Перихану. (С тога уговори, да се разговор одгоди за другу ноћ.

При том кратком, али за њу врло тугаљивом разговору, Перихана се држала сувише хладнокрвно и достојанствено.

Састанак се одгоди, Перихана оде у своју собу. Тужна ш горко увријеђена, скине са себе јашмак,) баци се на постељу наузначице, ша поче горко плакати. Свакојако је размишљала откуда је то дошло, да се Адил Кирај тако брзо промијени према њој. Хиљаду црних мисли наметаше јој се саме, пошто никако не могаше схватити како и зашто да Адил Кирај постане њен отворени душманин. Ту мора бити прет Шехријарин. Својим познатим лукавим упливом и дрским измишљотинама Шехријара је постигла што је хтјела п највољела. За то Џерихана ту ноћ није ви тренула, јер нијелако успавати уцвијељено љубавно срце.

У тим тужним часовима Џерихана мишљаше да је п тјелесно опала. Као полумртва, у саму зору, прибра своју малаксалу, моралну снагу, трже се из заблуде, побиједи своје бриге пи ријеши се о свему распштати Адила. С тога се обуче, оде Шехријари и јави јој, да ће она сама пред вече отићи Адил Кирају; пошто му има нешто важно казати о персијским државним, пословима, Шехријара јој одобрш,

Чим се смркло, Першхана се спреми и одеу двор. Са највећим достојанством уђе у собу Адилову. Чим је опави, Адил се намршти. Мјесто да се њену доласку весели и да је пристојно п уљудно дочека, он је са презрењем погледа и од велике љутине не шћеде јој ријечи прозборшти. То увриједи Перихану још жешће, јер видје да њене ријечи п савјети не вриједе више код Адил Кираја. То јој се учини као великоругло. Ипак једно пола сахата слушаше неуљудне разговоре Адшлове, па онда се прибра, стеже срце и заборавивши на љутину, отпоче разговор с Адилом:

» Ја мислим, да сам вама до сада вазда била на услузи, па шта је то сада 2 Какви су'разговори, какво поступање према мени ако сам вам што крива, кажште ми!«

» А, шта вам учиних 2« |

»Вар не памтште шта ми говорште> То је за мене јавно ругло!«

»Естагфирулах — Боже сачувај! Ја сам заробљеник, па како смијем грдити сестру великог шаха 2«

»Не само што сте ме грдили, него сте шћелш збијати п неку маскару са мном. А то не заслужује моје достојанство.“

»Опростите, одговори Адил Кирај, немојте ме теглити за језик, јер се бојим да не прекорачим границу учтивости!« а

1) покривало главе.

Бр. 8.

»Нијесте човјек, ако ми не кажете шта сам

"вам скривила 2«

Адил Кирај мало застаде, па рече: „Госпођице,

крв се прољева на ратишту, а не у затвореној соби!« __Перихана поцрвење. Она је знала куд се циља таким ријечима па се у љутини удари рукама по глави п тихо зајеца: »Ах! п тебе су увјерили да сам ја убица шах Исмајпла! Сада ми је јасно што си ме изгрдио и презрео! Ја сам код тебе као хајдук, који дочека иза бусије! Зар није таког Ја сам свој живот на коцку метнула, док сам шах Исмајила посадила на престо. То сав свијет зна, алп не знајући му праве убице, мене објеђују, да сам га ја убила а ја се заклињем вишњим Богом, да у томе нијесам била учасник, нити сам на то — Боже сачувај и

томишљала. — За тим у гњеву хитно скиде јашмак

са обрава п оштро рече Адилу: »Ви мислите да ја кријем своје лицег Личи ли оно на убилачко лице 2 Да ли су ми очи помућенег Видите ли игдје на мом лицу лећез) од крвиг2 Сад одлазим, п више вам никад нећу доћи!« Кад је ове пошљедње ријечи изговорила и пзишла на врата, грунуше јој суве као киша, лице јој се све у жар претвори, а из очију јој сипаху неке варнице. Изгледаше као небесна олуја.

Заиста Џерпхана не бијаше крива у несрећи шах Мемајпла. То се видјело по њеним чистим доказима, њеној пеповиједи пред Адилом п по њеном увријеђеном поносу. Ту је подвалу сковала лукава Шехријара ш тако је вјешто преставила Адилу, да је он вјеровао, али се послије п сам кајао што је то изговорио. Сјетивши се да је још један цут из двора пустио тако уплакану, ражалш му се Пико је то урадио. Брзо скочи за њом, застави је у дворшшту, па јој умпљато проговори: »молим вас, за божју љубав, учинште ми милост! Признајем да сам много погри= јешипо п да ми је кривица велшка. Ви сте, на правди Бога, прољевали красне сузе, а ја сам готов пролити за вас и пошљедњу кап крви! Ја сам наговорен п преварен; сада се горко кајем пи молим вас да ми опростите! Ако то не учините, ја сам пропао!

Ове ријечи Адилове обрадоваше Перихану, ули= ше јој у рањено срце мало снаге, па живну и равабра се, јер видје да љубав све надвлада. _

Весело му се приближи, па не откривајући своје радости, рече му: »Ви сте, Адшле, наш гост! Ми вама треба да чинимо услугу ш љубав. Ја не налазим код. вас никакве кривице, јер видим да су вас други преварили п обманули! То рекавши, врати се у његову собу, па се намјести и сједе у друго ћошез) собе, скиде вео са лица и отпоче ес Адил Кирајом сасвим друге "разговоре. То су били слатки разговори о љубави, који су им обадвома тако годили п које је Адил Кирај, као мехлем, слагао у своје успламтје-

ло п заљубљено срце. (Наставиће се.)

8) прљу, 3) угао.

—_===56660 (О О бо бе ===