Bosanska vila

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 58

Чежња Осману Њикићу.

албашчи, алкатмер се развио, Под њим седи млад делија, дефлија!) Поред њега ђулсијаз) ми жубори:

сене

Стојник.

1) Лепота. 2) Ружична вода. ") Миловање.

Севдах%) стиже,« тију песму ромори.« »Севдах, јао... где ли си ми Ашарпио,«“) Три вечери, ја те нисам љубио!« Милорад М. Петровић.

4) Враголасто девојче.

у ено 0 сну и прорицању из снова.

Од Дра Бранислава Петронијевића.

245 Х => . . ноги снови, особито они: у јутру, трају врло кратко време. Тако је један Француз са-

њао како је у револуцији, како присуствује крвавим убиствима њеним, како је позван пред трибунат револуциони, где је

видео Робеспјера, Марата, Фушије- Тиквила и друге велике вође револуције, како је дуже времена диспутовао с њима и како је на послетку, после многих других сцена, којих не може да се сети, осуђен на смрт. После тога био је на очиглед велике масе света метнут на колица, доведен на место погубљења, попео се на губилшште, и везан био од џелата за даску, затим је секира пала п он је осетио како му се глава оделила од тела, — п у истом се моменту пробудио. Кад се пробудио, видео је како је једна полуга из неба од постеље, у којој је лежао, пала баш на његов врат, и мати му је рекла, да се то десило, баш у истом оном моменту у ком се пробудио. Као што се види, овде је спољна драма, која је прекинула сан у исто доба пи изазвала сан, што значи, да је сан могао трајати само ово кратко време, колико је требало нервном надражају у мозгу да се врати натраг у чулне органе и да их пробуди, а то једва један или два секунда. Што привидно овако дуг сан може трајати у ствари тако кратко време, долази с једне стране од врло малог трајања једне преставе, с друге стране од познате субјективности наше сцене трајања времена, није никакво чудо више, кад се оба ова фактора узму у обзир.

Што сањамо то је обично оно што смо на дану доживели, али за већину снова у ствари доживљаја, дневних само су први повод јављања, иначе саме преставе сна често имају своје порекло у преставама већ давно заборављених догађаја и ствари Новија су испитивања утврдила, да се у младости много више сањају ствари, које се доживљују на дану, док у старости превлађују догађаји давно заборављени. То стоји у вези са општом карактеристиком свесног живота младости и старости: младић је много пријемљивији за утиске дневног живота, док старац

(Наставак )

живи више у својим успоменама, па се то исто манифестира и у њиховим сновима. Од дневних догађаја опет, најчешће се сањају они, који својим емоцинеалним карактером имају нарочитог значаја. Тако ловци често сањају, да пушка баш у одсудном моменту неће да окине; готово сви људи, који су имали да полажу какав важан иепшт, сањају често како такав испит наново полажу и на њему падају, пи то овај се сан понавља код таких људи врло често, па их прати чак до старости.

И ако феномен сна за разумно научно посматрање није ништа чудновато, већ једна природна последица одмарања телесних органа, за нашвно посматрање првобитног човека и простих људи, сан је од увек био једна од најчудноватијих појава. Две су стране сна, у којима лежи основна важност његова за огромне предрасуде п празноверице, које су за снове везане. Прво и прво и највећи научник и најсвеснији човек, ма да сасвим јасно п сигурно зна, да је сан један природни феномен нашег психичког живота, и ма како му просто изгледала илузија веровања у стварност догађаја и ствари сна кад се снишва, ппак сваки такав човек кад заспи псто тако верује опет у реалитет преставе сна као и најпростији човек. Та неизбежна илузија веровања у стварност сниваних ствари и догађаја и код највећег научењака, показује само да је сан за себе исто тако нешто засебно, као што јава за себе преставља нешто васебно, разуме се с том разликом, што се јава једног дана везује сећањем за јаву другога дана у једну целину, док сан једне ноћи преставља целину за себе, независну од снова друге ноћи (постаје истина каткада и сећања на снове пређашњих ноћи, али та сећања нису никада толика и тако хармонична, да начине сталну везу међу сновима различних ноћи, онако као што постоји веза између престава јаве једног дана са преставама јаве прошлих дана). Али баш тим чудније изгледа наше веровање у стварност снова, кад поред свега тога што снови једне ноћи не стоје ни у каквој веви са сновима друге ноћи, ипак увек кад сањамо, верујемо без критике у ствар-