Bosanska vila

Стр. 56

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Бр. 8.

Царска штета.

· Путовале Хере по Босни, још док су Турци у њој судили. Натрчи путем турска пошта, а Херо се не уклони с пута. Татар га удари крбачем по глави, а Херо завиче: »Јао, друже!“ Друг се окрене и упшта га: »А, шта ти би јадан 2«

— Уби ме царска штета, што је цару штету починио, па побјеже.« -

— А камо ти веља пушка, жена тип је носила што га не убиг« Остала ми јадан, код куће.

Херо и тикве.

Јео накав Херо тикве у Босни. Тикве биле вруће

па га опржиле. Опет га пут нанесе у Босну, па идући опази тикве ђе расту и почне пухати. Туда наљезе један Босанац пи упшта га: „Шта то радиш, јадан не био 2»

— Ништа вала, ево пушем тикве, хоћу да их охладим. Бојим се опржиће ме, јер су ме једном плахо опржиле.

Не боји се Херо зиме.

Дошо Херо у варош и никад прије не видио лампе, а та соба била плахо врућа. Херо упита: »Ма, Бога ти, је ли се ова соба угријала од тога што свијетли.« »Јес ја« одговори домаћин. У јутру рекне Херо домаћину: »Дај ми чоче, тако ти Бога, продај оно што свијетли.< »Хоћу богме,« рекне домаћин. Те окрени, те обрни, прода му домаћин лампу за скупе новце. -

Дође Херо кући и завиче: „Немој жено, ложити ватру, ја сам нешто донио, што само грије собу.« Вапале лампу, скупе се около, па чекаху кад ће се соба. угријати. Кад видје Херо, да се соба никако не грије рекне: »Ех, бели ме је преварио! Није ми хтио продати праву!«

Ето пила, ето вес купила.

Изгубио Херо кобилу и пође је тражити. Наљегне покрај једне мочваре, а из мочваре почне жаба крекетати: »Квр, квр!« Херу се учини, да жаба каже: »у врт, у врт.“ »Валах ћу те, бели, послушати; « рекне Херо п уђе у једну вртачу. Кад у вртачи ко-

била пасе. Уфати Херо кобилу и пође кући, па наљезе онуда покрај оне мочваре, кад жаба измолила главу из мочваре. Херо помисли: »Бога ми је баш право да јој платим, јер да ми она не каза, не бих још нашго кобиле.« Извади талијер и баци га жаби на главу. Талијер убије жабу, а жаба: »пију« и крепа. Чувши то Херо завиче: »Ето пила, ето вес купила, ја ти дадох талијер!«

Свети.

Дошо накав Херо у варош, па опази у екмешчиници пуно сомуна. Приђе Херо екмешчији пи упита га: »А, ну, болан, је л' ти то данас свети 2« (крсно ме.)

— Јес' ја, како није.

— А хоћу ли ја ових љебова јести

= А, дела ја.

Херо гладан притисне јести оне сомуне. Кад се нахрани, скочи да иде п завиче: »Збогом чоче, вала ти, помого ти Бог п свети!«

=— Дајдер ти, плати те сомуне, па онда хајде!

= А не ја, тако ми Бога, је л ти данас свети, на јаде ти дошо!

= Дајдер ти плати, мој драги.

= Не ја, тако ми Бога!

= Хој, тако ми Бога, па скочи, узме соху, те Херу иза ушију оклапи, оклапи, измлати га до жалосне мајке. Упштају Херу послије: Бошњо, јадан не био.«

»А, убили те,

= А, уби Бога ми! Не бих му се онако допуштио, већ се поуздах у дружину да ће ме одбранити. Херо купово сланине.

Дошо Херо у Посавину, па види у једног штијака млого сланине.« Херо ће заучинити: »Да ну, чоче, продај ми три сланине.“ Шијак: »хоћу Бог и душа.“ Херо: »Дајдер ми их донеси.« Шијак му донесе три сланине. Херо узме ону најбољу и рекне: »Ево ја удех једну сланину, а ове двије нека стоје овдје док донесем паре, па ћу ти све поштено платити.“ Шијак помпелш, да ће Херо донијети паре, док су му остале двије сланине. А Херо оде својим тутем, нити донесе новаца, ншти врати оне сланине.

Прибиљежио : Остоја Јагодић.

Веско

ОДЦЈЕНЕ И ДРИКАЗИ.

Историјска Шедагогика за учитеље п учитељице српских народних школа; напшсао Петар Дестотовић, управитељ учитељске школе; пздање дворске књи= жарнице Мите Стајића, у Београду; стр. ТЈ ХШ. и

1471: пена 2

(Наставак.)

Педагошка Историја црпе своју грађу особито ша области културне п политичне историје разних

народа, као п из историје философије. И што су ове научне дисциплине код извјесних народа обрађеније, тим је лакше написати и њину историјску педагогику. Према томе писац није имао особитих тешкоћа раврађујући педагогику германских и романских народа као и педагогику старих класичних народа, пошто је њина историја добро обрађена. Са свим је друкчије са педагошком псторијом разних словенских племена, а нарочито са педагошком историјом