Bosanska vila

УП.

Чим је отворио дућан, опет погледа: је ли Вуко изитао 2. · ПИ опет му је видио затворене ћефенке, а нечији момак савио се, па куња пред њима.

— Међер је баш болестан! — уздахну Тодор.

Окрену главу и опет поче уређивати по дуКану. Лијено је узимао ствар по ствари премјештао с мјеста на мјесто, а није знао шта ради... Да га је ко год зашштао: о чему мисли, ни на то не бп знао одговорити.

— Шта вели хећим за Вуку » — упшта опет онога, што му је јуче казао, да је болестан.

— Вели: још дан-два, па је готов... — Душе ти 2 — Душе ми...

Тодор застаде. Објеси обје руке пиза се и забленуто гледаше на чартију. Људи пролажаху испред њега пи поздрављаху га, а он нити види кога, нити отпоздравља ... Само онако стоји п блене...

— Е, шта ћеш, — једва проговори. — На њега прво допто ред... Нијесмо ми више за овог свијета...

Џа сједе. Затури главу међу руке и тако остаде неко вријеме, пљуцкајући преда се и шарајући врхом кундуре по тлима.

— И оде на онш свијет са једном жељом, опет ће.

Подиже главу. Погледа на чибук п узе га. Поче га загледати са сваке стране...

— Исплавио је, — рече — псплавио ко п ми.

Па устаде.

— Е, пђем га обићи!...

И. оставивши дућан, упути се Вукиној кући Није размишљао ни о муштеријама, ни о њихову павару, ни о чему, а чибук је држао пред собом п носпо, као какву најскупоцјенију ствар...

Дође у авлију.

— Еј Вуко! — викну, упутивши се према соби

Нико му се не одазва.

"Он отвори собна врата п погледа унутра. На душеку, на рукама жениним, лежао је Вуко болан, изпемогао. У лицу дошао мрк, таман, па необријан а, пекако страшан... Опазивши Тодора, синуше му очи ... Ив све снаге упе се, да.се мало подитне... Жена га прихвати испод пазуха и намјести га међу јастуке .-. -

Вуко се осмјехну п пружи Тодору руку.

— Јеси ли се смислио 2 — запшта. — За дукат По 2 ос | |

Тодору некако запгра брада, а јабучица му се вапријечи у грло... Он окрену главу...

= Ја... ја смислио сам се... Ја нећу, бива; да ти узмем паре Ја, ко пријатељу своме, то... тако тип дајем... на пешкеш.“)

и

1) поклон,

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

|| ________________________________

Стр. 67.

Вуко застења и пружи обје руке. _ — Мени 2 — Тебш, срате, тебт... И пружи му га... "Сухим, мрким рукама дохвати Вуко чибук. Опет погледа у ките, у такум... И исправи се некако... — ено, дај духан и кресиво! — викну заповједнички, поносито. — Ва бога је ли ти хећим казо, да не пуши

Ја, к'о пријатељу своме.

пуно 2 — промуца жена.

— Какав хећим 2... Шта ће мени хећим 2... Духан дај и пеци кахву, да се разговорим с пријатељем ... Јуче ми необично без њега!...

И, напунивши лулу, повуче дим... Забаци мало главу унатраг, склопи очи п пусти кроз нос.

— Охо-хо! — уввикну. — Ово поврађа живот!

Па опет пружи руку одору.

— Тт си мој хећим, — рече. — Ти вп...

И привуче га олиже, одма до дутека... грли га... И, наслоњени један на другога, причати...

54 почеше

УШ.

Сјутра дан пошто су сахранили старога Вуку, кад је Тодор отворио дућан, бпо је блијед, подбуо... Чак се ни на пијевца осврнуо није, нити је хтио уређивати ствари... Изнио је сандучић п — сјео пред. Вукин дућан... Ту се замислио... Сједио је неколико сати, није се ни помакао, нити коме проговорио ријечи.

— И на нас дође ред, читавога јутра проговорио...

Негдје око ручаних доба опавише чаршинлије, да је опет оставио дућан и отишао некуда... Један је видио, како је окренуо уз улице, што воде гробљу.

Дошла му жеља, да још једном види гроб Вукин... Нешто као да га је вукло пи привлачило тамо. Као да га је неко звао.

· Кров густу, увехлу траву, између небројених крстова, преко гробова, морао је прећи, док је стигао до Вукина. На њему није било крста, него онако гола хумка, као да је сад загрнута... Тодор стаде пред њом ... Погледа је, побожно се прекрсти, скиде капу пи цјелива земљу:

= Покој ти души!...

За тим скрсти руке на. први п измакну се мало.

— Сад је па ме ред, — промуца. — Старо дрво, па шетрухло... Старе замјењују млади, им опијело шп пале пм крену свијећу...

Уздахну.

= А ко ће пашу запалити 2

Па се прислони уз један крст,

— било је све, што је

чине

обори главу п заплака . ..

Кажу, да се п он оборио па постељу...

чине