Bosanska vila

Стр. 68

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Споразумјели се. Т]отепсе Мопфротегу.

(С енглеског превела Митра Морачина.

(Наставак,)

Ш. Правила госпође Мидлтон.

Ду оснођа Мидлтон била је жена пуна теорије, а та

теорија о васпитању и одгајивању дјеце била је стална. Њен систем васпитања, као што она мишљалше, био је један од најбољих, јер је састављен из старог и новог система. |

»Данашња дјеца« рекла би она, научена су мислити да су од врло велике важности. Сувише се истичу. У неку се руку искључују из многих лијепих разговора, а у другу, чују и оно, што није за њих. Ако им треба промјене, доста је редовна шетња са дадиљама и гувернантама и утврђени сати за лијегање и устајање. |

Она је захтијевала брзу послушност п покорност. Све што нареди, мора се одмах евртити. Погрјешка у васпитању госпође Мидлтон била је у томе, што није било повјерења ни љубави између ње и њене дјеце.

(на их није никад нарочито пазила ни проучавала, да би могла увидјети погрјешке васпитања. Систем, који се може успјешно примијенити код једног дјетета, код другог је сасвим неподесан. Тако је. Гдје су карактери и темпераменти друкчији, мора и метод васпитања бити друкчији.

Како је тим системом поститла велики успјех код старија три мушкарца, држала је да је њена теорија савршена а пракса још савршенија. Али кћери су јој биле сасвим друкчијег темперамента. Нина је била дијете, које би се могло упућивати само лијепим ријечима, али овај »оштри« систем, само је развијао њен понос п самовољу. До крајности осјетљшва, таким поступањем научила се стидити својих осјећаја а помоћу евога поноса савлађивала их је и затајивала.

Њена дјеца нијесу вољела рад. Никад се није ослањало на њихову љубав, савјесност или на њихову одговорност. У њихова срца нијесу сађени принципи,

на којима би се могла подизати зграда вјере. Ако _би што скривили, били су кажњени — то је све. Дакле, само бојећи се казне, чували су се да што не погријеше.

Она није вољела дјецу. Дијете је за њу био сиров материјал, од ког ће се временом моћи нешто учинити. |

Можда је томе узрок љеност, себичност или лудост За њу је била права мука одговарати на дјечја запиткивања. Била је сувише себична, па јој се чинило ниско с дјецом разговарати, И ако је била

од природе бистра, опет није знала задовољити дјечју радозналост. Потљедица свега тога била је, да мати није имала никаква уплива на дјецу своју, нити су они њу љубили, ни поштовали.

Мати мора оштро пазити на саму себе у кругу своје дјеце. Иначе ће изгубити вјеру у доброту, правду и љубав. Она треба да их води Богу, са којим их и прије него га познаду — она спаја. Мора бадро стражаршти, јер ће се побркати њихов појам о правди. Материном непажњом дјечја љубав може охладњети, напрежући се, да доведу у складност њену поуку са њеним понашањем. Да би могла надвладати толпке тешкоће, мати мора псеветити свој живот молитвама, јер п она је само човјечје биће. Али, имајући у очима циљ, ваља јој се бори ти, јер ће се њена дјеца, кроз читав живот, сјећати бар једне особе, у којој су имала потпуно повјерење. То сјећање помоћи ће им и у сред великог гријеха и неваљалства, ако имају вјере у божанство човјечје природе, коју је Спаситељ примио на се, сиштавши на земљу.

Она друга мати, које смо се само онако дотакли, могла је бити свијетао примјер за госпођу Мидлтон. Али њој није био ничији начин савршен.

Магдалена Линдсеј, гајећи свога сина, поступала је сасвим противно пдејама г. Мидлтон. Право рећи, госпођа Линдсеј није ни имала »система.« Љубав и потпуно повјерење везали су њу и њеног сина. На томе темељу она је зидала.

Мервин није никад изгубио, или за часак посумњао у стално повјерење своје мајке. Он је знао, кад се што од њега захтијевало, а не слаже се с његовим жељама, да то мати тражи из љубави или ког мудрог узрока.

Магдалена Линдсеј није никад долазила дотле,

-да је раздраже дјетиње погрјешке, или да се расрди

кад је прекине у послу. За све то тражила је послушност п поштовање. То јој није никад недостајало од стране Мервинове.

Мервинов карактер био је отворена књига. Она је добро познавала сваки лист, сваку страну њену.

Нинин карактер био је запечаћена књига ва матер и ако је госпођа Мидлтон помишљала да се може ослонити на њену послушност. Она о карактеру њеном у опће није никад ни мислила. Мати није имала ни појма о јачини карактера и моћи против-= љења, која се крила под неосјетљивом дјевојачком спољашњошћу. Нина је била доста велика кад се

Тоти родио. Био је слабушно и кмезаво дијете, које