Bosanska vila

Стр. 70

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1903.

Бр. 4.

Нина се не насмија. Знала је да се не би смјела насмијати кад би мати била ту, за то није то ни сад учинила. Нина само погледаше на свој тањир. Ншшта се није измакло из вида лорду Вордлоу. Можда су га та иста својства прије много година привлачила Магдалени Мидлтоновој.

У тај мах угледаше Цецилију. Она покушавалше увући се у собу, да је нико не опази.

»Ходи овамо, скитнице ш пољуби ме. Шта то значи да си закаснила2« — рече пуковник Мидлтон:

Цецилија му притрчи изненађена таким дочеком.

»(), тата, гледала сам кола, па сам сасвим заборавила да се спремам.«

»Оједи овдје између мене и господина Ли, па нам приповиједај!«

Толшка близина момкова било је много за Цецилију. Она скочи и повика: »Ах, то је смијешно!«

»А ја се чудим ко је то био.«

»Нијеси се морала дуго чудити; минут у соби.«

»(0), ја сам се прије чудила.«

Сви се насмијаше.

»Шта то значи» Кад си ти видјела овог господина 2«

»Гледала- сам га док сам се спремала за доручак. За то сам и закаснила.

»На моју част, то је сасвим »романтично.«

»Како то рекостег« викну Цецилија жудно.

Сад се умијеша Нина, јер се бојала да ће мати унићи, па тако Цецилија пасти у немилост.

једва си који

»() прозора наше спаваће собе, видјеле смо, тата, неку нову врсту кола, па је Цецилија жељела знати како се зову. Ив њих је изишао господин Ли ви, дода, окренувши се лорду Вордлоу.

То се зове »ћагша зесагши« рече лорд Вордло.

„Ако хоћу чист п паметан одговор, увијек га добијем од Нине,« учини пуковник Мидлтон.

»Ја бих се радовао кад бих своја кола могао ставити на расположење госпођици Цецилији« рече господин Ли.

Цецилији се засија лице од радости и пљескаше рукама. »Ох, како би вољела!«

»Вољела, шта 2« рече врло одлучан глас, кад се врата отворише.

Цецилија са страхом обори очим настави јести. Пуковник Мидлтон постаде нерасположен а Нина узнемирена, јер је унишла госпођа Мидлтон.

Она поздрави топло оба госта, особито Вордлоа, па онда заузе мјесто у врх стола.

»Чини ми се, да сам прекинула неки разговор; чула сам многе гласове кад сам ушла. «

Говорили смо О »ћагит веагит« рече лорд Вордло.

»Никако не волим та будаласта кола. Човјек мора бити пли манит, пили посве будаласт кад их

лорда

увима.«

»Никад не бих допустила мојим синовима, тако што.«

Наста дуго Бутање.

Господину Ли било је врло неугодно. Он је још доста млад, скоро дјечак, па се бојао омаловажавања, госпође Мидлтон.

Лорд Вордло први проговори.

»Бојим се госпођо Мидлтон, да Бете имати врло рђаво мшшљење о мени, кад вам кажем, да сам се и ја јутрос возио у њима.«

Она одговори љупко: » Требало би много, да промијеним своје мишљење о лорду Вордлоу. Сасвим сам увјерена, да се таштина, или лудост не могу спомињати у вези с.његовим именом. Меки други уврок морао га је побудити на то.«

»Можда да сачува кога пријатеља, да не сломи врат,« примијети пуковник Мидлтон, намигнувши на, господина Ли, који поцрвење до ушију.

На једном Цецилија, која се већ неколико пута. напрезала да се уздржи прену у такав кикот, да се разговор од једном прекину.

Госпођа Мидлтон није могла вјеровати својим ушима. Већ хтједе заповједити, да Цецилија изађе из собе, док се лорд Вордло умијеша.

»Ја морам посредовати. Овај разговор, дошавши тако набрво иза оног, што му је предходио, био је мало сувише за дијете. Хоћете ли ми повјеровати, да вам то равјасним, и превидити кривицу за сада 2 То је прва милост, коју молим при ступању у породицу. Госпођа Мидлтон одмах попусти. Не зна се коме је више олакшало, господину Ли, пили Цецилији.

Нинино мшшљење о лорду Вордлоу расло је све више и више. Кад је оставила трапезарију, није јој ни на ум падало да сажаљава Мервина; шта више, она му је завидила.

По читавој кући тога дана владао је мир. Госпођа Мидлтон и њен муж отишли су негдје на ручак нијесу се вратили до касно у ноћи. Сви од првог до пошљедњег, трудили су се, да се користе том

приликом, па да учине нешто необично.

»Кад мачка није код куће, онда мипи коло воде«. Госпођица: оде некој пријатељици на чај, оста= вивши школу на Нини. Главна дадиља иде на играње, оставивши све дужности млађој. Цецилија и њен млађи брат Едмонд, чим бтшше готови с ужином, појуре у салон да гледају фотографије, јер то иначе нијесу смјели. Нина оде у дјечију собу п донесе Тотија у своју спаваћу собу, да проведе вече с њим. Цецилија је прегледала и све позиве и израчунала, колико ће пута те седмице родитељи ручати на страни, Едмонд оде на балкон, провуче се у сусједни, с којим је био спојен, п вираше кроз прозор. Глас Црнца, који је ишао улицом, задиви их, те отрчаше да јаве Нини.

Нина сјеђаше с братом на поду. Кад дјеца дојуршше, она хитро одговори да не марш за Црнце.