Bosanska vila

(тр. 72

1908. БОСАНСКА ВИЛА. 1908.

Бр. 4.

којима је досадан живот. Перихана на то рече: »И ако сам Персијанка, разумијем ипак нешто турски, ако је могуће дајте ми то на прочитање«. Адил Кирај сави лијепо оно што је написао, па предајући Перихани у руке, рече јој: »ево вам овај написани примјерак, можете га читати у слободним часовима. А сад, изволте, примите га«.

Перихана прими и не помишљајући на састав и значај тога спјева. Не хтједе га разгледати у соби Адиловој, него га сави, метну у џеп, и повуче се у своју собу.

Кад је прочитала пјесму, видје и разумједе да је савјест Адил Кирајева племенита п разумна, увјери се да многи стихови саме пјесме опијевају љубав. Обрадова се и раздрага, али кад јој на ум паде оно што је чула од Адил Кираја у прошлим састанцима и пропратила плачем, побоја се, да не би учинио какву љубавну освету, коју је прије по наговору са извјесне стране хтио учинити, па му написа ово чудновато штемо и посла по једном од својих дежурних слуга.

Драги Адиле!

Ваше сам пјесме пажљиво прочитала. Разумијете ли циљ своје поезије, кад велште да сте несрећом пали у наше ропство, а ви овамо сједиште и ваше робовање проводите у сјајним дворовима великога, господара, шаха персијскога, који вас воли као своју дјецу и шаље вам на службене разговоре свој харем) и рођену сестру! Зар то није велико повјерење» А ви крај свега тога његовој сестри некакву срамоту престављате 2 Заиста чудновато!! Јамачно да сте при састављању тих стихова мало боље и бистрије миселили, то не бисте учинили, јер тај ваш поступак не заслужује само Кахкахански зинданг) него — смрт.

Што сте пали у тако опасан правац пјесништва, не могу се начудити! Просто сам задивљена и не знам шта да вам рекнем! Али, шта да вам ласкам и лажем. Долази ми више пута да од једа пукнем. Најбоље би било да на овом свијету нема заљубљених срца! То велим за то што сам већ одавна опијена љубављу спрам вас. А виг Одавна видим да због љубави стављате на коцку свој живот. Таки се бар показујете! С тога ћу и ја, ако Бог да, јавно вас увјерити да би ми највећа и најдража жеља била, да на вашим рукама испустим своју узрујану душу! |

Ах! зашто сте дошли у ову земљу2 Каква посла има такво красно створење овдјег Да нијесте ваљда амо дошли због мене» Ако сте, за име божје кажите ми, то би ми био најдрагоцјенији поклон, који не би могао нико процијенити. Као луда ево стојим и не знам шта радим! Срце ми се пара и

1) жена. 3) тамница.

ништа ми не може угодити! Разочарана сам. Очињи вид ми већ почео тамњети, особито онда, кад сам пажљиво читала оне заносне стихове. Свако ми је слово за срце прионуло — душу ми вапаљује, љубав. раздражује. Ваше су дубоке мисли процвале као нови цвијет и моје срце занијеле. Оне ме бацају у рајску башту, гдје се забављам са хиљаду разних, умиљатих цвјетова и тјешим уздрмано срце.

Чула сам да је љубав најслађе уживање на свијету, али нијесам знала да она задаје толике муке, са којих пате поједине душе. Шта, да рекнем, не знам ни сама: као да ми из уста какви духови полијећу, а из пера варнице сипају! Нијесам у стању то преставити, ни описати. Дођи, дођи, отвори ми прса и види како дишем! Увјери се како је чудновата и заносна љубав, која се гуши у разним идејама! Овај час видјех своје свјетлило гдје се у зиндану крије!!! Али то је пролазно. Ти си душа моја, макар био и у затвору! Тебе ће моја нада спасти!!!

У таквим илузијама као да снивам е ће Шехријара доћи на други наш разговор, да ће се при-. ближити нама та мора, која свукуд лијета. Али, ништа за то, кад се састанемо, прекратићемо вријеме и ујдурисаћемоз) да се брзо растанемо, како бих ја. послије имала времена, да се с тобом на само састанем и ублажим своје раздрагано срце, нагријем се оне свјетлости која блиста са твога лица! Ах! доста је!!!

Доносилац мога писма јесте Мухарем корупија.%) Он ће вас ноћас до зоре чекати. До пет сати ноћи, осим њега, нико у двору неће бити будан.

Да ли и ви у та доба спаватег Не спавајте, јер и ја од спавања много патим. Обузму ме, буди Бог с нами, разни снови, који ме само море. Мислећи о свом разблуђеном срцу, ја само лежим и тако се одмарам.

Није нужно да ми на писмо одговарате. За мене је највећа животна радост кад могу без нарочитог позива доћи вама. Нијесам у стању да вам појетично пишем! У почетку овога пшема разјаснила сам вам, како су ме у живац дарнули они красни ваши стихови, којима доказујете, да сте умом велики, да се не бојпте смрти! Осим тога, она ваша дивна извијања према мени обновила су ми живот! Ви сте створење, које се може са сунцем сравнити.

Ако се будете срдили на ово пишемо, ја ћу бити упропашћена. А да вам нијесам објаснила све своје муке и тако би била упропашћена. С тога у двјема ватрама горећи, једино очекујем од вас оданост и љубав! Даље не знам шта да пишем, него да се обоје Богу и судбини препоручимо, судбини која руководи цијелим свијетом! Поздравља те много, много!

Перихана. (Наставиће се.) 8) приправићемо. +) шумски чувар.