Bosanska vila

Бр. 4.

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 78

0 сну и прорицању из снова.

| ____Од Дра Бранислава Петронијевића.

; геровање у пророчку моћ снова, веровање у магичне силе; које душу у епу обузму, шшло је тако далеко, да се у опште сваки сан сматрао за пророчки, и то сан који је својим садржајем био такав, да се никако није из њега

непосредно могло закључити шта значи, требао је бити ипак символ неког реалног догађаја, и задатак тумача снова био је, да објасни те снове у опште шта значе, да нађе опште символе, по којима ће се увек моћи пресудити шта сан значи. Највећи тумач снова у старом веку био је Артемидор из Дагдиса (185—200. год. по Христу). То је био човек велшког знања и великог образовања; он је врло много путовао и скупио огроман број снова, који су се, као што је тврдио, дописта збили. Он зна да се из појединог сна, који се збио, ништа не да закључити у односу на значење самих слика у сну, п да је потребна читава множина једнаких снова, па да се до такога тумачења дође. ШЏознавање појединих људи врло је важно за тумача снова, а општа правила за, све људе не могу се ни поставити. Али поред свега тога толико има једнаких и типичних снова, било по директном или по символичном значењу њиховом, да Артемидор поставља читав кодеке тумачења снова. Да наведемо нека од његових тумачења. »Кад за= натлија сања, да има многе руке, онда је то добар знак за њега, он ће увек пмати пуне руке посла. (Сан дакле значи, да ће занатлија имати потребу за многим рукама. Даље овај сан доноси срећу онима,

који се одликују поштеним животом; често сам имао

прилике, вели Артемидор да се уверим, да он прориче умножење деце, робова пи имања. За лопове тај сан значи напротив тамновање, јер каже, да ће многе руке са снивачем имати посла.« Међу символичним сновима, које су други протумачили, и чије тумачење Артемидор сматра за тачно, он наводи овај пример: »Кад је Александар опседао Тпрос п бпо. забринут, јер се опсађивање сувише отегло, сањао је једном, да види сатира (Зафугоз) како штра на његовом штиту. Случајно се у пратњи Александровој налазио и тумач снова Арпстандер, и овај протумачи сан на тај начин, што реч сатирос подели на двоје, т. ј. у са и тирос, што значи »твој је Тирос.« Александар удари на град пи доиста га освоји.« Овде је, као што п сам Артемидор примећује, могло тумачење сна да буде п узрок што је Александар енергично напао на град пи освојио га, али у само символично тумачење не сумња Артемидор. Од снова који су се истински звбили п које он у исто доба и тумачи, наводи Артемидор међу осталима и ове: 1) Један је човек сањао, како му се размрскао штап. Он је постао затим 60–лестан и узет; његова телесна снага као п његово

(Наставак )

здравље били су усну символични са преломљеним штапом. Кад је тако био веома утучен због сталне узетости, сањао је опет да му се штап размрскао. Одмах за тим оздравио је; сан је сада значио, да му штал није више потребан.« »Један је сањао, да једе лебац у мед умочен. Он се ода филозофским испитивањима, дође на тај начин до мудрости и стече велико богаство; мед је, разуме све, значио сласт науке, лебац имање.« Артемидорова тумачења снова трајала су све до ренесанса, његово дело сматрало ве као класично дело вештине тумачења снова. У ренесансу са обновом науке и уметности старог века обнављају се и све науке његове па п паука о тумачењу снова. Од свих тумача снова у овом добу најчувенији је велики математичар Кардакус, чија су тумачења снова у главном остала пи у свима данашњим сановницима. Колико је Кардакус био уверен у тачност својих тумачења снова, показује најбоље сама његова смрт: (Он је сањао један сан, који је проту= мачио тако, да је знао тачно унапред дан и час своје смрти. Кад је дошао одређени дан ш час, оп је сам себи одузео живот, само да не бп себе демантовао.

Колико има истине у овом прорицању из снова ш да ли у опште. тма ма какве истине у томе» Да се сваки сан односи на какав догађај, било пепосредно; било посредно као символ, тако шта може тврдити само онај, који би узео да душа у спу има некакве нарочите магичне епаге, којом сазнаје будућност. Наука која је у испитивању душевних појава отишла тако далеко, зна за при родне узроке појава сна, и према томе више се не да никако тврдити, да снови пмају првобитно пророчанску моћ. Али тиме није казато, да ппак нема снова, који имају карактер пророчански, само је питање, да ли они то у ствари имају, шли је то само ствар случаја. Још је стари грчки филозоф Аристотело покушао да уђе у проблем пророчанске природе сна и он је нашао да- сан може шмати у ових пет случајева пророчки значај:

1. У сну се дају опазити тамни и слаби симптоми извесних болести, које ће наступити, али које су јопт веома слабе, да се јаве својим симштомом у самом будном стању свести: 2. У сну је могуће на= ставити извесан ред мисли, који је прекинут на јави (особито су прорицање смрти продукт тога настав= љања прекинутих престава, јаве). 3. У сну је могуће извести закључке из премиса, нимало могле

које се па јави ппсу везу. 4. У сну је могуће врло брзо опазити извесне оделите осећаје

преставног комплекса,

довести у читавог који бп се на јави могао једино цео опазити (на тај се начин на пример спа= сао један младожења бегавши из једне трошне зграде