Bosanska vila

Стр. 74

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

при паду њеног крова, тиме што је сањао да му се јавила његова невеста п приморала га да бежи). 5. Слутње п расположење сна могу утицати на наше делање на јави.

Доиста Аристотело има потпуно право, кад тврди,

да извесне болести, које су се тек почеле раввијати у нама и чији су први знаци још тако слаби да их ми пи не можемо опазити, могу се јавити у сну у облику јаспих престава, које нам предеказују њихово скоро јављање. Утисци спољних предмета на јави тако су јаки, да се како наше слике, тако и тамни и нејасни органски осећаји, који постају у нама унутрашњим дражима наших телесних органа, не јављају на јави у свести у довољној јачини, ра= зноликости и разговетности. Са нестанком спољних утисака у сну не само да постану јаче, многобројније и разновренпије слике сећања, него пи сами органски

осећаји, с тога се и лакше могу у сну оделити ти,

осећаји једни од других него на јави. Органски осећајпи утичу својим током осећања на саме преставе сна ш манифестирају се у самим овим преставама

Бр. 4.

на такав начин, да се из тога може закључити 60лесно стање организма. Сваки који пати од нервозног лупања срца зна, како сан може у својим преставама

_ преставити све фине нијансе јачине тога боловања:

слабо боловање друкчије се манифестира у сликама сна од јаког боловања. То чини те вањамо страшне снове, који нас испуњују велшким страхом, услед кога се на мах будимо, осећајући како нам срце јако лупа. Као што се овде болесно лупање срца манифестира јасно у сликама сна, тако се исто у сликама сна може манифестирати пи друга каква болест у организму. Разуме се да ми само онда можемо знати да ли је иввесан сан доиста био пророчан у овоме погледу, ако заиста повле тога и оболимо. Ако болест сама од себе шшчезне пре но што је достигла до веће јачине, онда ће нам изгледати да је и одговарајући сан бпо без вредности, као да то у ствари није случај. У овој првој тачци дакле мора се шри= знати, да је Аристотело допста означио један природни узрок, који може изазвати пророчке снове.

(Свршиће се.)

Е 9 Село) ~ 5 52; -=5 => не

СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ

Сибињанин Јанко у Косову.

(Свршетак )

МАУ Е А кад виђе од Сибиња Јанко,

5 (2955 Он застави неколике слуге,

Спрема Вука Смедереву граду; У његову милу отаџбину,

Ђе ће Вуку почивати т'јело. На Вуку су благослови били, Од свег царства и од отачаства, Јер се Вуче на свијет родио, Да освети на земљици царство, Да освети, па да се посвети. Љут је био у животу Вуче, Љут је био, многу крв пролио,. И освети на земљици царство! Повратио робље заробљено, Царски харем под сабљу окрену, И најмлађег султан Мухамеда, У Стамболу, у женском конаку, За освету царице Милице

И госпоје Милошеве љубе.

Све освети, ал се не посвети, Не може се посветити Вуче, Само десна до рамена рука. 1 њом је много добра учинио. Што се Вуче посветит' пе може, Љут је био, многу крв пролио.

А шта ради у Косову Јанко Диже војску од воде Ситнице, Сиђе Јанко кнежеву бојишту, Џа застави на одмору војску. Подитоше у пољу шаторе,

Ту је Јанко с војском коначио. А кад сјутра данак освануо, Јанко диже војску на ратшште. Дође вакат боја започети

И јуначку крвцу прољевати, Па се диже војска оружана. Тадај Секул дајку проговара: »А, мој дајко, од Спбиња Јако | Када буде испред полу дана, Џа се стане крвца прољевати, Одјекнуће велике планине:

До Косова Шара и Голија

И планине од Херцеговине,

Од Жабљака: Црвањ и Морине, И Трусина изнад Невесиња, Љута Гоба ш Бигли-долине,

И клисура пи Вележ планина,

И Повија црногорског књаза, Од Калдака и од Пипрлитора, Ће дијели Тара валовита,

И Храсница, изнад Крагујевца, И Јабука пзнад воде Дрине, Од Мораве Јастреб п Ресава. Сплакаће се около планине, Ваљуљаће велики вјетрови, Полећеће виле п змајеви,

И по зраку сиви соколови,

Све ће доћи у поље Косово, А у зраку мејдан дијелити. Змајеви су наши изгинули, Ето паде Гргуревић Вуче, Најпоптљедњег змаја изгубисмо, А змајеви царевину оране.

Кад нестане змајскијех јунака, Нестануће српске царевине! Српкиње су посахнуле виле, Што су вмајске посестриме биле, Свуд су турске разавиле крила, У Турака много посестрима. Па кад буде око полу дана, Налетиће змаје и соколе,

По сред боја ш поља Косова. Вараће те турске посестриме, Да стршељаш змаја огњевога. Ти се немој преварити дајко,