Bosanska vila

Стр. 80

1903. БОСАНСКА ВИЛА. 1908.

Бр. 4,

и у окупацији српских земаља Босне им Херцеговине. Био јем посланик на српском сабору и вазда се држао ув српскога великана Св, Милетића. У пензију је ступио као пуковник. Писао је историјске распрате. Поживио је 77 година. Бог да га прости и помилује !

Др. Ливије Радивојевић. У Загребу је за навијек склопио очи 25. јануара један од првих великана српских у Војводини, прави тајни савјетник Његовог Величанства цара и краља, умировљени пресједник стола седморице, почасни грађанин града Темишвара, почасни пресједник српске банке и српских вемљорадничких задруга у Загребу, велики српски родољуб др. Ливије Радивојевић. Шокојник сб родио у Каменици у Сријему 12. јанузра 1821. Основву школу учио је у Метроварадину, гимнавију у Карловцима, гдје је положио испит врелости с одликом, Филозофију је слушао у егедину 1888, гдје је међу 149 другова био први са одликом., Права је слушао у Пешти и положио докторат 1843. а 1844. адвокатски испит. С прва је био адвокат у Сријему. Подине 1848. ступи у државну службу код жупаније сријемске. Доцније је био пресједник жупанијског стола у Руми, па котарски судац у Ердевику и Руми. Године 1861. постао је изввјестилац банског стола у Загребу, а 1862. дворским савјетником. Шресједником стола седморице постао је тек 1874. а прави царски тајни савјетник постао је 1881. Често је био одликован, али највише одликовање, велики крст Франц Јосифа добио је 1889. До двије године послије тога стављен је у пенвију. Али покојни Ливије и ва вријеме слускбе и доцније у миру био је добар Србин и никад се није одвајао од свога народа, а пошто бијаше од високог положаја, могао је више и боље помоћи своме народу. Бог да га прости и помилује!

Војвода Петар Вукотић. На Цетињу је преминуо ноћу између 17. и 18. јануара велики војвода црногорски и добро познати и прослављени јунак Петар Вукотић с Чева. Покојник је отал књавиње Милене. Он је био у свима бојевима славне и јулао “ве ова е Турцима си снјда јо ; војску. Отишао је на онај свијет са великом раном у срцу, јер није доживио оно, ва што је крв своју прољевао. Поживио је 11

предводио дрногореку

година. На гробу се опростио сам црногорски књаз врло вначај-

ном и рирљивом бесједом. Слава војводи Шетру и Бог да га

прости и (омилује!

Барон Федор Николић. Члан маџарског горњег дома барон Федор Николић умро је 14. фебруара на своме добру у Рудни. Бароа Федор Николић родио се у Рудни. Мати му је Славка, млађа кћи кнева Милота Беликог. Био је цивилни адлатус у Босни и Херцеговини у првој половини осамдесетих го дина. Доцније је био на српском народном црквеном сабору од 1890.—1897. краљевеки комесар. Био је и члан угарског сабора и пресједник друштва за регулисање Тамиша и Бегеја. Био је неко вријеме пресједник српске црквене општине и издавао је при крају осамдесетих година у Пешти лист „Српски Дневник“. Нобољевао је дуже времена. Бог да га прости !

Симо Н. Томић. У Мантони, у јужној минуо је 5. јануара вриједви српски књижевник и доцент велике школе Симо Н. Томић. Покојник се родио у Крагујевцу, од сиромашних родитеља. Фу је свршио основну школу и гимназију. За тим је учио историјско-илолошки одсјек у великој школи у Биограду- Године 1889. сврши велику школу и постане предавач у Крагујевцу. За годину дана положи и професорски испит. Онда

Француској, пре-

| 40 ___-_____ И 5 САДРЖАЈ : Притовијетке: Отеада Београда, од Драгутина Ј. Илијћа с се, од Кјокенсе Мотсошел. С енгеског превела Митра Морачина. — Џезмија. Историјска прича, од

Коровића. — Споразулуели

га послаше на страну, те проведе три године у Петрограду, Прагу и Липисци, изучавајући словенску филологију. Вративши се у Србију, био је дуже времена протесор у Биограду. Два пута 1е компетовао ва велику школу и једва трећи пут буде примљен ва доцента. Много је радио на српској књизи. Писао је по разним српеким листовима, уређивао је „Наставник,“ лист протесорског удружења. Бог да га прости и помилује!

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ.

„Српски Музички Лист.“ Власник и уредник Исидор Бајић, Излави у Новом Саду заједно са „Орпеком Мувичком Библиотеком“ сваког првог у мјесецу. Шијена је 8 круна на годину. Поједине свеске музичке библиотеке стају 70 потура. У овој 5. свесци налаве се 4 пјесме и 2 нар. игре, од којих је једна Јефтановићево коло.

Архимандрит Мелентије Перовић, војвода шумски 1835.—1887. Написао О, Т. П. са сликом. Сарајево, прва српска штампарија Ристе Ј. Савића 1908.

Миштини пријатељи, Написао Рад. В. Тутуновић. Биоград. Штампа Ов, Николића, Обилићев венац бр. 2. Цијена 050 дин.

Десет српских варошвких песама ва један глас, са гласовирском пратњом. Издање српске књижарнице Браће М. Поповића., У Новом Саду 1908. Цијена 2 круне.

Јулије Незар, трагедија Виљема Шекспира. С енглеског превео др. ветислав (тефановић. „Мала библиотека“ св. 41. и 49. Ивдаје књижарнице ахера и Кисића у Мостару. Мала 80, стр 128. Цијена 60 потура 80 пара дин.

Шаљиве српске народне приповијетке, од Јоаникија Памучине. Овеска 1. „Мала библиотека“ свеска 39. Ивдаје књижарница Пахера и Кисића у Мостару. Цијена 30 потура, 40 пара дин.

У комисији, свакојаке сликв и прилике из мога албума. Написао Драгомир Бралк. „Мала библиотека“ свеска 40. Издаје књижарница Пахера пи Кисића у Мостару. Цијена 830 потура, 40 пара дин.

„Иријетлед,“ бр. ХЕ. ХИ. ХИТ. и ХТУ, Уредник Ристо Кисић. „Пријеглед“ се додаје свакој свесци „Мале библиотеке“ као бесплатан прилог. Доноси многе књижевне биљешке и по коју оцјену нових књига. да лањску годину претилатници добију лијепе корице ва увез „Пријегледа“. Уз библаотеку добију се бесплатно и дописвице са ликовима српских књижевника Уз оглашене свеске биле су дописнице са ликовима: Лука ГрђићБјелокосић, Јанко М Веселиновић, Богдан Милановић Крајишник и Вела Нигринова.

Виноградарство. Други део. Одбрана винограда од непријатеља. Књиге за народ

За народ написало Јован Живковић. издаје „Матица Српска“ из задужбине Џетра Коњевића ев. 108. У Новом Саду, издање „Матице Српске“ 1908. Шијена 20 пот.

Ко је крив; Мрвице са школске трпезе. Скупао Сретен Пашић. Штампаво у државној штампарији краљевине Србије у Београду. Цијена динар, или круна

Биљешке из наставних предмета. За ученике ерпских основних школа. Написао Јован Јанк) Њ, Тосић, српски нар. учитељ у Сегедину. Турека кањижа, штампарија Александра Се-

ђакова 1902. Шијена 60 потура.

= Срећа, од Рад. М. Домановића. — Два старца, од Светозара

Намик Кемала. С турскога преводи Алекса Ј, Поповић. — Поука: Вачлав Брожик, чувени словенски умјетник (са сликом), од

П. Лагарића. — (О сновима и трорицању из смова, од дра Бранислава Петронијевића. —

Српске народне улотаворине : Сибињанињ

Јанко у Теосову. Из збирке Н. Т. К. — „Листеат.

ава

„Босанска Вила“ ивлави у Сарајеву два пута мјесечно, сваког 15. и 30. = Цијена је за све крајеве на годину 8 круна, на по године 4

круне. Ђаци и учитељи добивају лист за 6 круна. сребра. цијена 2 долара.

Претплату је најбоље слати поштанским упутницама или Претплата и рукописи шаљу се на уредништво.

У краљевини 10 дин. сребра, или 8:50 дин. у злату. За ђаке и учитеље 6 дин.

среске банке у новчаном писму на уредништво. За Америку

___Нешлаћена, се писма не примају. — Рукописи се не враћају.

— Писма из Србије маркирају се 25 пара дин. а дописнице из Аустро-Угарске са 5 потура.

ВЛАСНИК И УРЕДНИК НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића.