Bosanska vila

РБ = Ед А У ЛЕ У ПА МА МА а

МЕ

С32 КА џ У пина АЦЈ

АИ

џи == | г) ју ју И а ИМ АЕ ОИ аи НИ У ђ ј МУ МАНЕУ Ји раеееееЕао3 у Перни

| |

А У АЦА ИЕ. | Ц УКУ и КЊИЖЕВНОСТ

362 САРАЈЕВО, 15. марта 1903. се Год. ХУШ.

Петар (Пеција) Поповић,

српски јунак и борац.

собом, то донесу у неколико прилике, а чешће богме гријех, неслога, немарност и непажња = овога или онога човјека, или свега народа...

Но п у највећој патњи, невољи 1 очајању Бог чува своја створења. А често се нађе при= јатеља и родољуба, који ништа не жале за свој народ и за човјечанство у опће...

И. српски народ — у оно вријеме, кад је пао п пропао, обукао пртене хаљине мјесто свилених, а пас свилени замијенио је пасом од лика; па опет

није наде изгубио на љепше и.

свјетлије дане, јер је пмао у својој средини и све више добивао пријатеља и родољуба у своме јату а од свога рода и племена, који су храбрпли и чували свој народ.

Џа ко су то били 2

Горски хајдуци и свештеници онога доба.

Хајдуци су познавали српску историју, географију и обичаје српске, опијевали су уз јавор-гусле славну српску прошлост, а прорицали још славнију будућност.

ало је људи, породица, задруга и народа на свијету, а да нијесу падали у искушење, муке п патње, да не рекнем и очајање! Јест, Србине, брате, то све донесе вријеме

Свештеник је храбрио народ с крстом у руци, ријечју с олтара, (па макар да је српски народ дошао дотле, да по пјесниковим ријечима: »Олтар му је пањ у гори, а икона небо са звјездама«) опет се чуо глас

"свештенички, који је лијечио ране, соколио ојађена срца, распирујући у њима вјеру у Бога мн спасење пзмученог рода српског.

Горски хајдуци и свештеници здружени са народом, ди= јелећи с њим зло и добро, очували су светиње наше — традједовску православну вјеру, српско име, српске обичаје ч осјећаје.

Горски хајдуци и свештеници са народом стекли су и извојевали данашње двије српске државе.

Хајдук Пивљанин Бајо покуша 1690. године проширење слободне Црне Горе, а 1701. наставља то узвишено дјело владика Данило са хајдуцима: Вуком Мићуновићем, Вуком Мандушићем и другима. Србију је почео ослобођавати Коча, Карађорђе са свештеницима, хајдуцима п народом. То свето дјело наставио је и довршио Милош Велики 1815. 7. када је сасвим ослободио Србију.

Између других српских земаља и питома Босна, поносна, са својом дичном посестримом кршном Хер-