Bosanska vila

Бр. 5.

Пеција је био и сувише оптужен у Цариграду. За њ је јављено да је убио деведесет и девет људи. За то је на јавном мјесту био привезан ув један дирек, а више њега био је патпте, е је зопља учинио толико крви. Али он је убијао само рсуве и зулумаћаре, а поштене људе, ма које вјере, вазда је чувао.

Тако се свијет купио као на чудо, да види Пецију. Многи богати Грци, Руси п Срби метали су му новаца у џепове, јер то турске власти нијесу забрањивале. Они су знали да је новац ђаво, који му

може спасти п живот.

И, збиља некако се Пеција спасе у манастиру Бањи. Ујагми у Србију, гдје је ступио у државну службу у Крагујевцу. Тамо је остао све до 1875. год.

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 88

Чим је пукла невесињска и кнежопољска пушка ва ослобођење, Пеција је дошао у Босну. Био је главни вођа усташа између Дубице и Градишке. Прву битку 28. августа сјајно је добио, али ратна срећа други дан зло послужи Пецију, чему је крив био и један жалосни Србин из Старе Градишке. Тај несрећник опио је већину четника, па онда дао знак непријатељу. Тако изгине у селу Гашниници скоро 200 људи. У том јуришу схвати тане п храброг Перицу, који 29. августа 1875. оде Богу на истину.)

Слава српским јунацима и борцима за ослобођење! Слава Пецији, слава!

ЉМанастир Озрен, на Видов-дан 1902. Петар Ст. Иванчевић,

') Опширније о Шецији види мој чланак у

„Јавору“ број 2. 8 и 4. од 1892, год. и у засебној књизи. -

Бе Опсада Београда.

— Драгутин Ј. Илијћ. —

(Наставак.)

У ~

2 скоме граду дизао се читав урнебес од весеља. Дахије београдске довели на стотине Срба, па што посекли посекли, а остало живо на колац набили. Дигао се јаук од набијених Срба мученика, па се тај јаук смешао са звуком зурла и таламбаса развдраганих Турака,“који изађоше на Кале-мејдан да дочекају своју посестриму Бродарицу; јер док су дахије око Авале робили и палили, Бродарица је одлетела на Авалу па тамо ухватила на спавању Планинку. Опаке наве и самовиле подврискивале су од силнога весеља видећи везану Џланинку; а Турци метаху из пушака и задовољно кликтаху, гледајући онаку чудну лепоту, какве никад у животу нису видели.

Спрота ЏПланинка и бледела је пи руменела од силнога стида: јер је Бродарица, само да је што већма осрамоти, здерала са ње вилински вео, те је тако, незаклоњена од људских очију, рана, да трпи ову срамоту. Руке јој беху чврсто везане, те тако није могла њима ни маћи, да би у

и: » О ара се ово дешавало под Космајем, у београд-

била примо-

таласима дугих коса своју наготу прикрила.

Целе ноћи трајало је весеље међу Турцима и навама. Целе ноћи, провођена је кроз улице градске заробљена вила, која девичанском лепотом довођаше ш старо и младо до таквога помамила, да би се сви до једнога међу собом писклали, само да је нешто Бродарица казала: нека је узме коме је најдража!

Песме и зурле равлегале су се по граду, а Хаџи-баба толико се напио свеже крви српске, да је као пијан по Кале-мејдану посртао преко трупина поклане раје, око чијих се разбацаних тела искупљаху гладни и полудивљи пси, те радосно урличући довршиваху оно што је турски нож започео.

Но п ако су Турци безбрижно ликовали, Бродарица је ипак била врло узнемирена. Онај ужасни шум што се кроз Шумадију разлегао, јако је опомињаше на дисање старога крвника Марка; па и ако је од онога доба, кад је он онако на дохват испребија прошло већ пет стотина година, она поче на ново осећати болове као да се све то мало час збило.

Но не хтеде бунпти своје пријатеље својом сумњом, већ пошто се сви у граду издовољише гледајући Планинку, одвуче робињу у свој бунар, где ће је влостављати и гонити на најтеже радове.

Како је несретној Планинци било када се 06рете у влажноме дну римскога бунара, дубоко испод Савиног корита! Њој, која је као и свака горска вила, дан ноћ проводила у чистом планинском зраку, надлетала се с орлима изнад облака и, у благим ноћима, певајући увлетала међу звезде, сад јој беше досуђено да траје у влажној гробници, из које мемла бије и где, осим блата пи воде, нема ничега.

Које од ужаса а које од студи задрхта Планинка кад се онако нага нађе у дно стратинога бунара. По влажним зидовима тамо амо равлиле се гује п јакрепи а над самим престолом где је Бродарица седела виси један бич сплетен троструко из самих присојкиња, Кад се нађоше у бунару саме, Бродарица дочепа овај бич п поче њиме шибати сироту робињицу тако немилостиво, да се од њезине вриске чак и саме гује п акрепи разбегоше куд које.

Тако је опака вила шибала своју робињицу докле је снага држаше ; а када ова од силнога бола паде на земљу, она обеси гујеки бич на своје место, добаци јој једну лопату и заповеди, да ваздан чисти