Bosanska vila

Стр. 86

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1903.

Мати.

"очима благост — огледало души —

У говору њежност, срце ти открива,

Не зна за пакост, што подгриза, суши: Њено срце само о срећи ти снива.

На те само мисли и над тобом гине, Чува те, пази те, од несреће брани,

У твом оку за њу рајска срећа сине, И у патњи с тобом весели јој дани.

| кад старост мила посребри јој власи — И навуче боре, слова старих јада. И кад јој с из груди отимљу уздаси, — Одисаји бола врх срушених нада,

И онда ти живот благословом прати: Твоја мила мати!

У болести твојој двориће те благо, Тад' јој познаш срце колико те воли, Целе ноћи бдије, посматра те драго, И крај одра твога тио е' Богу моли. Моли с' вером тајно, а блаженство сјајно Прелива се мило по лицу јој смерно: Кад молитва тија из груди с извија. У молитву своју она с узда верно. И Бог чује молбу њена срца жива; Јер мајчина љубав као сунце блиста, У њеном се срцу парче раја скрива, Њена љубав увек пскрена је, чиста, У љубави све је за те кадра дати: Твоја мила мати!

Највише на свету тебе мати воли,

У љубави њеној њојзи нема пара. Мекрено се увек за те она молиш:

Кад о срећи твојој с Богом разговара, Полштуј, с тога, мајку увек ћерко, сине, Крај ње ти је живот радост, срећа само, Та за тебе она веруј, живи, гине,

У близини њеној ми Бога познамо!

И кад време дође, па те снађу јади, Та живот ти мора и горчина дати, Изгуби се вера, изгубе се нади,

Ко ће веру, наду, да ти натраг врати 2 Најбоље те теши кад ти срце пати Твоја мили мати!

Па молш се Богу, да је Господ штити

Да јој здравље крепко п дуг живот даде, Покрај ње ћеш само задовољан бити. Благо оном благо, ко мајку имаде! Бевбрижност ћеш уз њу увек знати само, Јер она те чува, у свему угађа,

Крај ње овог света ми раја познамо. (дна твоје жеље и мисли погађа,

Па их увек гледа, да пспуни живо.

Неизмерна срца њеног је доброта,

Зато је не вређај, не чини јој криво, Пази је, угађај, целога живота, |

Па ће рај и срећу твом животу дати Твоја мила мати!

Предраг.

ПСЕ та ои Срећа!

— Рад. М. Домановић. —

ад сам стигао на њиву, радници су већ били ужинали. Било их је више од тридесет које мушкиња, које женскиња, сјем дјеце. Нешто

надницу. Многи леже у хладу под бријестом, ко на леђима, ко потрбушке; неко метнуо под главу пресавијен зубунић, неко и без тога. Гране од бреста и једног ораха, који је до њега, везане љуљке и у њима се грче, спавају мала дјеца, или плачу млатарајући ножицама. О гранама још објешени српови, торбе, гуњеви: уз дебло од бријеста стоје празни лонци, чиније, дрвене кашике, крчаг с водом и бардак с ракијом заптивени с лишћем; ту су ројеви мува и прозуји по која златница. Гледам како слатко спавају људи са раширеним рукама, како се јако надимају разголићене груди, како се слатко и дубоко срче свјеж ваздух; по неки само кад, кад мрдне главом, или купи уста и мрда лицем, кад га

(Свршетак.)

мува салети. Мало подаље у хладу сједе дјеца те мотре да волови не зађу у непожњевено жито, или не раскваре снопове п крстине пи узгред плету шешире од сламе; крај њих дугачки прутови чобански.

По стрњици пасу волови, или мирно, спокојно леже

по хладовима и преживају. У њиви крај пута, у увратини стоје кола, стрчи руда и јарам. Под колима се испружио пас, па дахће од врућине. „Кене сједе даље од мушких по хладовима, те доје дјецу п пјевуше им пјесме или плету. Дјевојке се скупиле за се у буљук. Уврискују се, шале се, јуре, задиркују, гађају момке грудвицама земље, или зрневљем жита и коре их што спавају. Један се од момака уплашено трже, кад га ударише п онда међу дјевојкама настаде урнебесан смијех п кикот, а. младић погледа буновно, протаре очи пш лице, по ком се виде бразде од траве на којој је лежао, пли од испресавијана гуња, па тек ће као срдито (а види се по њему да му та шала прија):