Bosanska vila

| Стр. 144

_ 1908. БОСАНСКА. ВИЛА 1904.

Бр. Е.

Верешчатин није био човјек користољубив. Збирку својих слика могао је продати по екупе

у туђину. Откупло је доцније велики московски тр= говац Трефанов за мали новац: 92.000 рубаља. Е Обично је карактеристика снажних духова да немају мира, и да без умора и без престанка пспитују, траже, мотре, откривају и изналазе. П Вере-

шчагин у читавом свом животу уклањао се, управо · бјежао је од онога што смо ми привикли да називамо.

мирно уживаља, равумшјевајући тиме, да је нужно

избјегавалти п уклањати се од вреве п метежа свјет=

скога, па спокојно и мирно прежвакивати оно, што смо у животу уловили. Верешчагин, као снажан п недостижан дух, презирао је тако уживање. Несавлад= љива унутарња сила њега је вукла шп у најзабаченија мјеста, јер је хтио све својим очима да види, о свему да се увјери, све да општа, све да испита и све својим рођеним умом да повна, За то и одлази ша Лондона у вемљу бајки ш необуздане маште, у вемљу коју је енглеско госпоство прекрилило и испило јој највочнију снагу. Он одлази у источну Индију. Док је боравио у тој чаробној земљи, петроградска академија. ријешила, је, да га одликује професорском титулом, али он ни те почасти не хтједе примити.

То непримање овако је образложио: »Одбијам про_ февореку титулу, која ми је понуђена, јер титуле и

чиновничка занимања. на, штету су правом умјетнику!е

Шутовањем по Индији добила је његова кичица грађу за многе дивне слике, које је за тим израдио, као: »Будући индијски цар, »Молштва« »Бисерна џамија у Агри,« »Кашшроко језеро,« Па друге разне слике. —

Чим је букнуо рат између Турске и Русије, журио је славни сликар на крваво бојиште. Судјеловао “је прш опсађивању Пљевне. Био је свједок гровних страдања. срчаних руских војника и славних побједа над фанатачним, али одважним непријатељима. Он је проматрао невјероватну издржљивост руских војника, кад су прелавили преко снијегом завијаног

Балкана. Ту је видно и слободнога Скобељева, гдје __све тешкоће савлађује — па опет односи побједу! Из тих бојева никоше слике, којима. је Верешчагин освојио свијет. Те слике учинише га свјетским умјети то узвшшено мјесто свјетског. умјетника, заувимађе овај умјетнички див словенски док год буде људи и културе! Само да наведемо неке слике ша тог рата; »Витевови« »Скобељев на Шипци« »Под ПШлевном.« »На Шипци је тишина,“ »Гробови на Шипци « »Послије битке,« »Турска болница» »Два јастријеба,« »Пут Плевни,« »Кивио Цар« — имена са_мих тих слика представљају ратне грозе, а како би нам у души било кад бисмо и слике имали пред собом!..

ником.

Године 1884. Верешчагин је по други пут посијетио Ивдију, а за тим је отишао у колијевку

повце у Енглеској, али-није хтио да та збирка доспије сасвим“

· љубав.

хришћанске религије, у Сирију и Палестину, гдје је прикупљао грађу из живота Христова. Слике што их

_ је доцније извео од тог материјала, узнемириле су тако

римо-католичку цркву, да је бацила на њих анатему. Али та анатема није умјетника ни мрве ни збунила ни узнемирила у његовом раду. У пошшедње вријеме већ као старији човјек путовао је на Филишине. И ту је скупљао грађу ва умјетничка дјела. Верешчагин је постојано био жива, бодра и свјежа духа. Његова предувимљивост историјеки- је значајна. Колико је био одважан, храбар и предузимљив види се најбоље из тога што п у својој 62. години одлази на далеки исток, да лично по= сматра ужасе ратне, па да их у својим сликама поново изнесе пред људе, који још имају срца и душе, нек се затреву и задрхћу пред ратним страхотама и варварством. Али те пошљедње намјере умјетникове заједно. ба његовим животом прогутали су вали Тихога океана, Пропагишући и заступајући пророчком заношеношћу идеју мира, пао је велики борац и човјек у грозном и крволочном рату, у који прождрљиви непријатељи словенски силом гурнуше мијољубиву Русију. Чељусти ненаситог мора прогутале су лешину Верешчагинову, али дух његов јопш траје ш живи! Он својом моћном ријечју прича човјечанству какве великане рађа Словенство, и излазе из Крила мајке Славије ла -

Бе БИ

каквш гепији

| (По нке ај ававоо ас тад е-у пата Винициус апостола: кад је Грчка дала свијету љепоту (естетски смисао живота), кад му је Рим донио моћ, па шта му,ви сад дајете и доноситер На што му апостол одвраћа: Љубав. Романско племе исто тако могло би рећи: ми смо васкрсли и обновили љепоту (грчке естетске погледе на живот) пи умјетност, а германско: ми смо донијели рад, богаство и моћ, али шта доносиш свијету ти, племе словенског на шта ће моћи дати одговор:

Ми, браћо, доносимо обнову “ препоројење моралмога закона; |

доносимо мир и неоскврњену сришћанску Најзнаменитији, најпространији п најдубљи умови у Русији радили су на обнови моралнога за-

"кона: Никад није уложен силнијш протест противу

свега што људство каља, понижава, разгоропађава п срамоти, као у Русији ва пошљедњих педесет година. Уамите Достојевекога, Тургењева, Толетога, Љескова, Горкога, п друге великане руске, па ће вас пренеразити тон, којим они говоре“ о проблемима. људскога живота. Оне етичке силе п невјероватног психолош-= ког проматрања нећете наћи нигдје ни код једног од западних писаца п мислилаца. Руски дух ће временом, као силна бујица увнемиренога мора, преплавити и а Е сав свијет и унијеће у њега нову вјеру, - > | - биома Прав алате човјечност и миђ; његове су проповиједи бесмртне, у њима се огледа