Bosanska vila

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 145

доброта и бескрајна мирољубивост свију словенских народа. Верешчагин у својим сликама исто тако снажно, као и Толстој, довикује нам: не будите звје= рови; пригрлите мир, загријте се љубављу и напојте се правом вјером из чистог извора Христове науке, познајте иетиниту човјечност, па ћете бити срећни и ваш ће живот бити опроштен од гровних потреса и страхота. Моћни и човјечни цар великога народа позива и слабе ш јаке свјетске потентате, да заједнички пораде на отклањању ратних грозота и свирјепетава. Сигурно кад Русија не би имала Толстоја и Верешчатина, њен владар, Никола ШП. не би никад са таким предлогом изненадио свјетске господаре.

Мир на земљи још не може завладати, јер и најобразованији народи још су сувише наклоњени варварству п дивљачкој распуштености. Још су далеко времена, кад ће се моћи у свијету на миран начин расправљати неспоразуми и конфликти. Али да ће та времена једаред морати настати, то нам гарантују сви онш предзнаци, којима почиње излазити на арену свјетске културе горостасни словенски дух:

Ното ћотп! аетшеша. Вазда је човјек човјеку био загонетком, па је још и сад. Нарочито су нама ситнима и мајушнима, поред свега тога што им се дивимо, па их по некад чак и обожавамо, велики и необични · људи загонетка. Нама је загонетка и Толетој и цар Никола и Верешчагин. Кад би кадри били правилно схватити оно што сачињава благородство њихових душа п што их постојано загријава и подстиче да раде на добру својих ближњих, на добру човјечанства, онда би сви чланови људске заједнице научили да живе у миру и љубави, без лупања глава, без узајамне кавге, гажења слабијих, без крвопролића.

Рат јапанско-руски показује нам да ће СОловенство морати најприје са прахом и силом својих мишица прокрчити путеве узвишеној науди, коју гласа Толстој пи цар Никола, а коју са неисказаним одушевљењем проповиједаше и погинули сликар Верешчагин. Док се тај пут приправи, мораће Словенство. родити и одњеговати још неколико Суварова, Скобељева, Карађорђа, Кутузова, ишки, Макарова и Куропаткина.

Да Бе једном доћи епоха мира и љубави, у то су вјеровали многи словенски генијални људи, па је у то вјеровао п Верешчагин, чију смо сликарску концепцију овдје истакли у врло нејасним контурама. Али он није радио само кичицом, већ је и пером и моћном ријечју проповиједао људству мир и љубав. Његови литерарни радови много се цијене и нама је жао, што нам недостатак простора у овом листу крати да и о њима коју рекнемо.

Верешчагин је био надахнут вјером да људство може бити боље него што је. Та га је вјера загријевала и учинила га је одважним и пожртвованим борцем за добро и мир људски. И његова дјела, као п дјела других великана, свједоче да човјек има бесмртну душу.

Судбина је хтјела да баш онај, који кроз читав свој живот проповиједашпе мир и љубав, падне у рату. Његово пропадљиво тијело прогуташе вали морски, али његовом духу нема гробнице! Његов ће нас дух трвати п дизати из очајања, и у часовима малодушности кријепиће нас увјерењем, да има живе вјере из које извире љубав добру, савршенство и бесмртност. Сарајево. Коста Мајкић.

пса - 2 Женик Слободе.

Визија у три слике, од Драг. Ј. Илијћа. (Свршетак).

Појава 1Х.

Демон Србије (сал) : Ха, четир века како Косовску децу тлачим, Четири века он се ошшуо гњеву мом; Геније, тешко томе ко тражи борбу с јачим 1] дражи пакла гром! (трезрниво) = Калуђер, Гуслар, Хајдук! И то му снага била Да мени на пут стане2 То ли му беше над Кукавче, на Косову саломих орлу крила И ти се нада, сад! (озго засвеалуца, он се тирене),

Глас Генија (0220): Из праха Косовског подижем тебе, сине, Векова мученичких нек пуца мрачни гроб! (Слободе женик ступа; појте му са висине; Искапих чашу горку, мученик није роб!

Демон (дигне тесничу и гледа над собом): Ха, ти ми претиш 2 Глас Генија: Орли из гора п урвина, Дихоте се небу, дижоте, слободе грану час! Косовека превре суза и роди силпог сина, Србијо, женик иде, слободе свети спас! Демон : Ха, ха, ха! Жленик њезин данас ће бшти гроб, А ти, Геније светли, вечште таме роб! (одјури за оним гласом). (Цела ова тојава траћена је светлуцањем од часа та час), Појава Х.

Карађорђе (долази журто са руком па пиштољу) Које куде! Да л и то беше сан Ил' орли кличу 2