Bosanska vila

Глас Генија : Србијо, ликуј! „Кеник изабран Ево ти ступа!

( Једањ зратж Тенијев тадне м то само на лице Торфево, тав _ га обасја. Из џркве чује се вриваж Ружеин. Светлост уттрлне).

Џојава Х!. (Калуђер, Слепи, Ружа журно изађу тред уртву). | Ломо, Катић т | Ааљ. Ђорђе 2! Калуђер ч Слетаи: · Шта то би» Ја ужица (ноја је са мекил чуђењем гледала у Ђорђа, крочи и одушевљено): Ах)! | Карађорђе : Ломо, чу ли тиг - Ломо: Замста, чусмо као неки клик; А ова мома врисну, у тај час Пред црквом виде сабласт некоју. | Калиић: А ти, виде л штог Карађорђе : Тај ужас што га бесни зулумћар Над рајом гнусно чини, заглухну ухо моје, Очима поглед смрачи! И то је чудо зар, Што очи привиђају и ухо чује твоје Како и орли гор' _Кружећи под облаке кликћу песме своје2 Зацело, орли беху, а ја пречуо збор! _ Ломо: Шта си чуог = Торђе (горко): Ох, шта! | Када нам села горе, и душман крв нам точи, Светиње срамом каља и образ свима гази; Слободи окованој када се-крвник плави Шта чујем, питаш ти 2 Јаук и ропац Ломо, и лелек очајани,

_ Проклество жена што их бешчасти дивља жудљ

И стид од себе сама, и онај огањ тамни Што као пако ломи, сажиже моју груд. | О, гнусног доба! Јаук, и јаук чујем само, И цвокот кукавица; ал. нигде мушки глас!

Калуђер:

Ко стадо без пастира бедно се потуцамо. Слети:

М као кукавице чекамо смртни час. " Ломо: - Е

Будиг нам вођа, Ђорђе: Колпић:

Сви ћемо за тобом! Б Васиљ:

У живот п у смрт! Форђе:

Је л тврда вера

(ве троје: Убиј, ко превери ! | – Ломо: | Куд ћемо, да л у горуг 5 Торђе:

У гору, Ломо, не!

У народ, које куде! Дижите, соколите,

Не белжгте од Турака, већ њима сви на дом! Грудима очајничким бедеме раворите,

Косова мученичког ми ћемо бити гром!

Катић: Збогом, Ђорђе, доћи ћу ти! Ломо: у овом светом храму причестићемо се сви! (Све троје: Благослов оче! Калуђер:

Божји благослов, 0, витезови, нек вас прати. свуд! (сва тројица оду). __ Слепи: Господе, сада, сад поврати вид, Да видим тога, што поорли све! Ђорђе (Ружица на странн): Девојко, шта си угледала тог Ружица: Мрачнога духа видех, где стојиш сада ти; Видела сам га јасно и чула његов глас. воррг: Истина дакле би! То нису орли сури, кликтање не би то. калуђер: | Онда нам Господ шаље небесно предсказање.

| Слетаи:

Са срећом нека је! Ђорђе: Зар није» Знаш ли шта ме доведе овом храму 2 Ово је трећа ноћ Узастопце како сањам страхобну, густу таму, ИМ њену грозну моћ; | А у њој светлог духа како ми ступа смело И кличе: »Устај! Пођи! Отури ропски сан Ономе самостану, на свето пођи дело!« — У који самостан» Запштах све три ноћи, а он ми свуда рече: »Ти само пођи, иди! На путу заветном Пред тобом ја ћу ићи, ти ме видет нећеш, Али ћеш за мном ићи, за мном по трагу мом. Тако ми у три ноћи виђење ово рече, И ја се дигох тад, | Не знајућ ни сам како, за оним гласом пођох, МИ ето ту сам сад! калуђер (весело):

Руку, јуначе, тебе чеках ја!

орђе:

Мене 2