Bosanska vila

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 147

калуђер: Не рекох ли ти, Виде, ову ноћ У манастиру морам чекати 2! И мени у сан дође светла сен »Не бежиј« — кликну — »јер ће доћи он, Он, ког ти ваља сачекати ту! И гле ти дође! Слети: (), нека вам сни Весници буду дела Божијих! Калуђер: "Онај, који те амо доведе, Вацело ће нам јавити се ту! Глас онај можда што га чусмо сви, Не беше орла 2! Ђорђе: Четири века јада, у крви и сузама, Четир' столећа горких на крсту разапет, Тешко смо издисали у муци над мукама, Али овакав јад, Ко што трпимо сад Трпео нико није. (Шум и таутљњава). Ружа: Спасавај, ено њега! (аритија се уз слепа) калуђер: Господе, је л ово сан>

Појава ХП. (Уз тиску силнога ветра и сиктања улети Демон Србије, вукући Србију, која изгледа као и у трвој слици. Србија: Демоне! Убиј; доста муке би! Демом: Још не, још, Генију докле твоме не скујем тврђе ланце Но ове што те стежу. Ђорђе (који је изненађен гледао 080: Ха, каквом грозом дише! Сатано, ко си ти 2 Што вучеш по прашини несретну жену туг

Демон: Ха, ха, ха! Ко сам; а ко си, робе, ти > Што дрско питаш господара свог. ћорђе: Светлост и правда господар је мој, А тиг Пакленим дише дахом, из тебе бије мрак И мемла кужног гроба. Демон: Ко сам ја 2 Онај што тобом влада, и што ће твоју крв, Испити ноћас ко и браће ти, Коју испшјам вековима ја. - Ђорђе: Србије Демон 2

Демож: Да! Хајдуче дреки!

Ђорђе: Ако хоће Бог, Демоне гадни, овде ти је смрт!

демон (бесно): Коварство, Злобо, Вуче! Децо од царства мога, Овамо сви. Џојава ХШ. (Уз оно сиктање улете мрачни дуси) демон (тружа трст на Ђорђа):

Окове децо, сад су овде сви!

ћорђе: Грдобо гнусна, са нама је Бог, А с тобом ко јег

Демон: Док се грла твог Докопам само, знаћеш!

(пође му опруженњо ружу). Ђорђе (нсшрене нож и високо га уздигне)

За крст часни и слободу златну!

(Налети на Демона и забоде му нож у груди; у истом часу гром се са треском троломи, « дуси се ужаснути разбегну). демон:

Авај! (посрћући и с ужасом у Ђорђа гледа и измиме). Ђорђе:

У пак'о гадни враже, доста нам беше твога! (пришрчи Србији, раскида јој окове и баци иг за Демопом, кога нестане).

Слободо! Сунце!

Србија: Ђорђе! Бесмртни Ђорђе мој! (загрли га)

Појава ХТУ. (Силна светалоста заблешташ — долази) Геније: Пророче, сад прогледај! Слетаљц, (збуњено/ :

Шта чујем, је л' то сан>

(гледа, а на личу радост). | Темније: (' косовског пепелишта. СОлепац, калуђер, Ружа; Геније Српства 2 Слетац, (обазире се): Мој барјак где јег калуђер: Где ми је мач 2 (Ружита је отарчала за битну). Појава ХУ. (Ружица преображена као Равијојла улази са барјаком у једној а мачем у другој руци). Слетац, (увима барјак и грли гл) Ружице, сејо! ј калуђер (трима мит) Равијојла, витеже! Беше л' оно сан