Bosanska vila
"Равијојла:: Косовску таму РАИ слободе Кељне дан.
Т енлје | је у томе | тригрлио на своје груди“
Србију и Ђорђа) ал се кћери драга, 1 Женик то је,. Што разби четир века. Па аи Сине мој, Геније мученика велича име твоје, Пођи, и отац буди Србији слободној, Правдом је својом штити, десницом смелом брани» Векова Демонових разметни мрачни гроб.
Бр. 8.
Ђорђе: (Дожватти из визеезовио руку барјаж и дигне га у вис) Дижоте се мученици! На ноге оковани, Нек сијне луч слободе, Србија није роб! „(терубе са из далека чују на узбуну).
Тентје:
Косовеко гробље, Ђорђе, ено се одавива! Чуј, како треште трубе. Погледај сине мој, Оно ти прошлост труби, Косово тебе снива: Бесмртни, што ти почнеш,
Нек дочне унук твој! : у
Мара Мушовићка.
Истинити догађај из бокељске прошлости, од Дионисија Миковића.,
5 ад путник прође чаробним бокељским вар ливом, кров Вјершге, видјеће, да се на 520 сјеверној страни, под кршевитим Орего- вима, бијеле тврдо саграђене куће. Одмах ће наслутити да су ове куће површина неке
_јети извијугани околни брегови.
Варошица се протеже од морске обале па до испод подножја кршевитих и стрменитих кривошијских, леденичких и горњо-ораховачких брда.
· Зачиња је ситногорица од равног питомог дрвећа:
Она је раштркана и дијели се на групе.
Кад за ову варошицу путник упита, добиће одговор: »То је историјски Рисан, колијевка књижевног
__ ветерана пок. Вука Врчевића и многих заслужних.
Срба, « Она данас броји 250 кућа са 1494 душе, а била је то у старом вакту највећа приморска варош.
Прије педесет година преславног Христовог ро· Бења. бројила је ова варош око педесет хиљада становника. с једанаест хиљада димњака.
Варош је поронула при Христовом раб кад се, као што вели св. јеванђеље: градови ва земљом сравнилше.
А неки историци мисле да су га раворили Обри, као и Солин и Епидаур. Али се види пропјеп брда
Многи силни
који нас утврђује у увјерењу, да га је срушила над-.
природна сила. И данас се примјећују у мору остаци од разорене вароши. 5
Рисан је много јада задао Римљанима. Његова.
је сила била јака, тако, да је кадар био у заштиту примити и одржати царицу Теуту, кад Римљани освојите Скадар и све земље које припадаху њеној власти. Тада се Бока звала »Рисански Затон« (515 Ејалапнае) а Бокељи се тада зваху »Ришњани«
варошице, коју путниковом оку не дају вид-
ебђ _
(ВАалиптае). И тако је то шљедило све до 867. год. по Христу, кад се Бока прозва Боком Которском, као тшто се од тада и данас зове. |
Данас бе ова варош истиче са свог чистог _ Српетва и православља, дивних српских обичаја и богатог народног одијела. Част чини Српству и православљу тако, да би човјек могао много и премного ријечи похарчити у њену похвалу. |
=
Негдје по средини вароши, а на мјесту »Меџшту,« глје је за вријеме турског владања у Рисну постојала џамија, од које се остаци још примјећују, постојала је ш кућа Тока Николина Огњеновића, прозваног " Кајтавовића,
У Тока је растад син Никола и четири шћери: Влада, Сара, Стана п Мара.
Приспиб му син за женидбу па га и оженио; а шћери нарасле па их удомио: Владу за Матковића, поморског капетана у Морињу; Сару за Матијаша Шпаровића у Рисну п Стану за Николу Вулетића. ју цуцком селу Грабу.
Било му је мило да му најктађа шћер Мара ђевује и у8 мајку јој учи се кућњему реду и љускоти, па се просцима захваљивао: | |
»Ко проси, част ми наноси и част у дому дочекао да Бог да! Али моја Мара није још дорасла
за удадбе, па ти хвала колико је од неба до тала!«
а Е
3
Божићна слава одвајила, је ш у Рисну од свију слава! >
Ришњани поздрављају славу пуцњавом тромбуна, и џевердара У цркви су престојали свету богослужбу, па' се мирбожали: »Мир Божји, Христос се роди! »Вајпстину се роди, и ти погоди!