Bosanska vila

Бр: 8.

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 121

јепи турски крај н више њега бријег Хум, испусти ва руку своју тојагу, побожно. скретшг руке, погледа на небо и прозбори: »0, Алаху! Велики, свемогући, једини Боже! Твој вјерни слуга Мехмед Абу-Џемал, који је пао у невољу, приноси ти своју молитву. Ти који си ми, као побожноме и благочестивоме дервишу дао свету дужност, да у име твоје сакупљам милостињу, и који си ме изабрао као своје оруђе за лакши нут у рај оним правовјернима, који ми удијеле милостињу, скрени очи своје и данас на свога вјерног слугу. Једино те молим, изоштри мој ум толико да бих могао напунити своју кесу новцима. И тако с пуном надом, ступам у златни босански Сарај.<“%) Дервиш се саге, подиже свој штап, сврати с главног пута и пође кров лавиринат уских сарајевских улица, погледајући на лијепе једноспратне турске куће п зелене баште око њих. Идући из улице у улицу, дође пред једну кућу, која је била и виша и љепша од осталијех. Равгледајући њену спољашњост, скрену пажњу на улазак. Дошавши до сокачних врата, спази да су само притворена. Дервиш, који бнјаше плахо п гладан и жедан, лагано отвори врата п уђе у башчу без икакве сметње. Мислио је сиро"мах, да ако нађе бунар, да се жедан напије хладне воде. Тек уђе у башчу, угледа једну »шефтелију« окићену дивним и крупним плодом. Јадни Мехмед чим спази сазрело воће, упути се слободно дрвету као да је ушао у своју башчу, набере неколико шефтелија чинећи се п невјешт е је у туђој башчи. За тим почне тражити мјестанце, гдје би се трудан одморно и поткријепио укуснијем плодом. Тражећи мјесто, дервиш скрену пажњу п на сами положај те башче. Онај дио башче, по коме дервиш ходаше тамо амо, доплраше до саме куће и спајаше се са женским одјељењем (харемом), који се могао познати по оним решеткама на обојеним прозорима. Мала врата на првом спрату харема, кроз која се излазило на балкон, одакле је био лијеп поглед на башчу била су као пи балкон обрасла дивљом лозом и другим зеленилом. Са балкона водили су у башчу чести басамаци, обрасли у зеленило. Башча је била пуна свакојаког цвијећа и воћа. Мехмед Абу-Џемал све је то за тренутак разгледао, па онда покупи убране шефтелије п сакри се под онај малџ балкон саву зеленилу. Ту нађе некакву повеђу клупу. Одморивши се на клупш, потури воће пи спремп се да вечера.

_ Нашавши тако згодно мјестанце, дервиш се забави, те наста пи први мрак. Лаки повјетарац лагано је ћарлијао пи њихао шарно цвијеће и зелено дрвеће. Мало доцније, кад блиједи мјесец просу своје сребрнасте зраке, на оближњем џбуну запјева славуј, Дервиш је вечерао, слушајући славуја и чудећи се његову тако пријатном пјевању. Не прође по сахата, а Мехмед се мало прену, чувши ситне кораке по

=) (Џарајево.

уској алеји. Онш су били све ближи њему. Дервиш лагано устаде с клупе п погледа по башчи кров густо зеленило. На један пут епази на уској алејп богато одјевена младог Мусломана, гдје се лагано краде балкону. Дервиш се сакри још боље у зелено лишће. Турчин се примаче, па поче пажљиво погледати на ниски прозор да л ће се отворити. »Ово ће бити ашиклија« помисли Мехмед и опет промоли

тлаву кроз густо зеленило, да боље сагледа непозна-

тог госта. Кад га добро виђе, опет се. поврати на клупу и мирно продужи започету вечеру.

Ашиковање у босанских Мусломана врло је раширено и скоро ушло у обичај. Ту се допушта мла= дим дјевојкама да се састану са својим драганом на разговор сваког петка пи понеђељника. Тада се сити наразговарају и откривају љубав једно другоме. Познанство између момака и дјевојака почиње још из дјетињства, док се дјевојка не крије, а то чешће бива док се не уда, или добро не задјевојчи.

Мехмед Абу-Џемал збиља се није преварио, кад је у себи помислио, да је оно »ашиклија.« Није прошло дуго, а мала врата на балкону лагано се отворише. и над самом главом сиромашног ситни кораци.

Мехмеда чуше се

— Османе, је си ли ти тог — чу се њежни женски глас с балкона.

— Асиро, љепотице моја — би одговор. — Твој је Осман овдје, сађи одмах!

= Одмах — одговори дјевојка — и ако ми не

доликује да силазим.

— Зашто не

= Ах, сад ћеш све чути. Причекај мало скинем папуче, да лакше сиђем низ басамаке.

док

Аспра брво скиде с ногу џапуче, остави их на балкону, па онда ве лагано спусти низ честе басамаке.

— Ах, драги мој Османе — поче Аспра држећи своју бијелу ручицу у руци свог љубавника — ја ти доносим врло жалосне вијести.

— Шта тог

= Као што ти је познато — поче Асира твој отац Аџи Кераговић, оставши удовац, запроси моју тетку Субру, која живи код нас. Мој отац би задовољан, даде дјевојку и уговори да свадба буде у почетку другог мјесеца. Данас иза подне дође мој отац међу нас у харем и поче причати, како је твој отац: Кераговић чуо од нашега рођака Алије Катиси за моју љепоту п како намјерава оставити Субру, па запровити мене. |

— Шта, тебе > — преплашено повика Осман. Мој отац тебе да узме > |

— На велшку моју жалост и несрећу, то је све истина. Тетка Субра јадикује. (0, драги мој Османе, немам ријечи да пскажем своју велику, изненадну жалост. Савјетуј ме драги, шта да радим!..