Bosanska vila

Стр. 152

04. БОСАНСКА ВИЛА -1904.

__ Ја се морам споразумјеи 6 бабом — одлучно проговори младић. Може бити да ће он попустити, кад чује да те ја љубим.

= Нека, прислушај проговори Абира, Мени се причу некакав жагор. Бојим се да се бабо и мама. не ражљуте на ме, ако нас заједно залеку овдје, а тим прије, што сам обећана Пон

— Ја ништа не чух — рече Оеман. · Знали Астра, најбоље да се уклонимо одавде, јер је мјесто“ одвећ отворено, па нас збиља могу опавити. Најбоље хајдемо до онога џбуна, гдје нас неће нико опазити

Дервиш Мехмед Абу-Џемал, који је слушао и пратио сваку рјечицу ово двоје драгих, мадо се овло"боди. Чим су заљубљеници промијенили мјесто, Мех= мед лагапо подиже ону клупу, пренесе је ближе балкону, намјести је између оног зеленила, попе се на њу, полако провуче руку и украде Асирине папуче,

које је била оставила на балкону. Кад то учини, опет ве прати под балкон, гдје је најприје починуо. -

= 0, Алаху — провбори Мехмед. — Благодарим ти и клањам ти се, јер ме твоја свемоћна рука доведе овдје и просвијетли мој ум!

Папуче, које је Мехмед дуго разгледао, бијаху тако мале, да је дервиш тешко вјеровао, да их може носити тако ставита и крупна дјевојка. Оне су биле тако украшене и пзвезене, да их је Мехмед дуго гледао. Најпослије стрпа-их у доњи џеп своје подеране хаљине. Пошто спреми папуче, покупи свој пртљаг и узе штаџ. Бацивти још једном оштар по= глед на заљубљени пар, крену од грмена до грмена, док не дође до врата. Погледа још једном по башче, и оставивши заљубљене у тихом, заносном разговору, лагано отвори врата. Кад изиђе на улицу, опет их | лагано притвор ва: собом н пође у мрак. ј

_ (Наставиће се)

Немој душо

ој душо, сузе лити,

сееаНемој мени тужна бити. Морам млађан у бој ићи, Слобода ме мила зове; У десницу мача дићи, Ловорике братп нове Од њих венце славе вити; Немој душо тужна бити.

Уз ен 21. фебруара 1904.

Е - у | Пан тре = 5 5 = оу

Бур љ-е ар -

Немој душо, сузе лити, У боју ћу с ораћом бити, За слободу бој је свети; | | Падне л' један, сви ће пасти, 5 Ти се душо мене сети, 5 Љубав ће нам вечно цвасти. Бог нека пас младе штити: Немој душо тужна бити.

Мирко Латае.

Манастир Рмањ.

(Наставак).

некадашњем манастирском иметку (земље, · зграде и т. д.) нема поузданих ни потпу=

них података. Узелац и Билбија говоре,

како је манастир с почетка имао многа. села с једне и друге стране Уне, која су доно-= " сила манастиру неке дохотке. По наведеној причи даровала је султанија манастиру свела: Колунић п Смољану, а обим тога, како госи. Билбија наводи, завјештала је манастиру Катарина Цељска. _ (Бравковића) села: Дољане и Сувају (сад у Хрватској), __ва тим мало и велико Очијево, мали и велики Цви_ јетвић, Отијењане. Бобољуске, Очигрије (у Босни) »и још многа незнатна мјестанца, гдје се и данас по_ знају међе, доклен су стизала његова добра.« оси. Новаковић опет говори о тој етвари на једном мјесту вако: »Од народа чуо сам, а и од онијех, којима су,

а З ; х

год КУ = =

· спростирала на сваку, т. ј. на све четири стран

долазили до руку фермани манастирски ин читали их да. су се манастирска добра, односно земљишта, ра-

е од манастира по 2 сата хода. Кад се пријеђе преко границе на личку страну, т. ј. преко воде Уне, потавши. западно од манастира, долази се у личко село Дољане, пак онда у Добросело. Међу овим селима има један камен, као миља ударен, за који се дружи, да је показивао међу, доклен је манастирско било. Истина, од манастира до овога камена имају добра 2 сата хода. Такође се приповиједа, да су манастиру од жита.

_ давали десетину парохије: Колунић, Смољана, |!

може бити некоје«.

погледу посједа шмао је манастир за турске владавине два фермана, један из старијег доба, а други из времена султана Абдул Азиса, од г. 1858.

и још Е У

Новаковић држи, да је Мајр ери ан о Узелца,