Bosanska vila

Бр. 8.

1904. БОСАНСКА ВИЛА. 1904.

Стр. 157

заиста црте ив живота, са једног модела, кад би умио све то спојити у једну цјелину — створио би живо биће. Но ово пије испало за руком ипецу по ми смијемо створити закључак, да Стефановић има само у теорији метод, али пе и у пјесничком стварању.

| (Свртиће се).

СЛОВЕНСКА И СТРАНА КЊИЖЕВНОСТ.

Пољска књижевност.

Др. Петар Хмјеловски. У петак 9. априла умро је у Лавову, послије кратке болести, универзитетски професор др. Петар Хмјеловски, највнатнији пољски литерарни историчар и критичар пошљедњих година. Хмјеловеки је рођен 1548. у Подолији. Студирао је у Варшави пи Лајпцигу а за тим добио за професора литерарне историје на варшавском универзитету. Године 1881. ступио је Хмјеловски у уредништво варшавског, литерарног недјељног листа „А ћепеот-а“ у ком је изнио своје прве критичке студије. Прије неколико мјесеци био је позван на лавовски универзштет, гдје је добио парочито за њ установљену другу катедру пољске литерарне историје. Његов рад као научника и писца био је веома опсежан и од великог утјецаја. Његово је најзнатније дјело »Историја пољске књижевности«. се: »Пољске списатељице деветнаестог вијека,« »Адам Мицкјевић,« »Ј. Ј. Крашевеки,« »ЖЖене код Мицкјевића, Словацког и Красинског,« »Нацрт пољске књижевности у пошљедњих двадесет година« »Нати романсијери«. Шсто тако знатно је његово дјело о »Стилу,< које се може нађа на столу сваког пољског књижевника. Он спада међу најплодније писце пољске ш све до пошљедњег времена излазили су различити саставци из његова пера. Лака му земља пи вјечан спомен! Трг. Гл.

Руска књижевност.

Нов позоришни комад од Горког Овај славни руски приповједач и драматичар довршио је ових дана нов позоришни комад; који је прочитао својим књижевним колегама а ови бијаху занесени и садржајем и карактерисањем п драмском дикцијом дјела. У својим досадањим драмским радовима: »Маловарошани« и »Ноћни азил« дрпио је Горки грађу из живота најниже класе људи, материјалних и моралних пропалица. У овој новој драми износи типове из вишег руског друштва п то из живота ловаца за новцем и частима. Главна лица су му: један доктор медицине, један адвокат, један инжињер и један писац. Врло умјетне слике штреберства руског износи Горки у овој драми, и они који су били присутни читању, најповољније се пзражавају о великој способности Горкога у карактерисању, песпхолошкој анализи и драмском стварању. Дјело ће ускоро бити у Московском »умјетничком позоршшту« приказано и руској публици ништа не сметају догађаји на далеком истоку, да са запетошћу очекује премијеру овог комада. Осим тога јављамо, да је ових дана награђена Горкова драма »Ноћни азил« са 5000 рубаља. Ову награду додијелила му је комисија од првих руских драматичара.

Маџарска књижевност.

Мавро Јокам. 23. априла о. г. умро је “у Пешти најпродуктивнији и најпопуларнији маџарски роман-

Од других дјела истичу.

сијер. Са његовом личношћу сишло је са попришта књижевног читаво једно доба, које се зачело на идејалима револуције маџарске од 1848—49. год. Оно што је Петефи за маџарску лирику, то је Јокап за маџарску приповијетку п роман. Као што је Петефи заронио у живот народни, у срце пародно и опјевао прилике осјећања маџарске расе, исто тако је Јокан увео пародни живот, његово друштво и карактере п њих износио у својим причама. Народ — то је био пдејал за који се борила сва књижевпа маџарска генерација средином Х'Х. стољећа Она језа његову слободу писала, жртвовала се и умирала. Као Џетефија, тако и Јокаш, већ п као пајбољи пријатељ Џетефијев, припада револуционарпој странци. То је лежало у његову ватрену темпераменту, васпитању и самом друштвеном додиру. Јокан се родио 19. фебруара 1825. год, Дакле доживио је осамдесету годину свог живота. Живот му је био пун бурних доживљаја. По свршетку прав“ них наука увидио је, да је књижевност његово поље, а писати његов позив. Већ се као седамнаестогодишњи младић истакао својим радовима. Наприје је пиеао стихове, за тим драме, а доцније се стално задржао на писању романа. На пољу писања приповијетке и романа радио је све до своје смрти. Од његове двадесете године, па све до смрти непрестано је писао. Сваке године написао је пет-шест већих дјела и безброј мањих приповијетки и скица. Написао је 350 свезака приповиједака и романа око 4000 штампаних табака. Тиме је Јокаш постао најпродуктивнији сувремени пшсац у свјетској књижевности. Два пут се женио; по други пут послије своје седамдесете године са. младом дјевојком од осамнаест година. Приликом ове пошљедње женидбе за своје оправдање изрекао је ријечи: »Стар човјек пије матор човјек,“ која изрека данас иде од уста до уста.

Својим је романима Јокани први утро пут маџарској књизи п у стране књижовности И ми имамо много Јокајевих дјела преведених на српски језик: Влатан човјек, Карпати Золтан, Маџарски Набоб и многе друге ситније причице још и данас наша публика радо чити.

Поред све своје овако велике продуктивности, па ш саме популарности свуд у образованих народа — Јокаш није био књижевник првог реда. Његов је литерарни метод застарио. Он додуше у својим при повијеткама описује народни живот, али мало на основу студије самог живота, већ грађу за своја дјела црпе из своје маште. За то у његовим дјелима п нема дубоког психолошког описивања, нити фактичног објективног описивања самих народних особина Ни о једном Јокајевом карактеру не говори се као и. пр: о Обломову, Лаврецком, Ирини, Хамлету и др. Јокаи се поводпо за Арањевим начелом о умјетности и појезији: пјесник треба што више да лаже и тиме

· забавља публику. За то ћемо залуд тражити вишо

тенденције у његовим дјелима, и литерарног правца. који би он заступао. Јокаја чита данас само паивга публика. Оп припада прошастом романтичном добу.

Шведска књижевност.

Шведска списатељица Елен Кеј (ЕНеп Кеу) бави се женским питањем тако стварно, тако дубоко, схваћајући то пштање у његову корјену п пепхи женској, као мало сувремених преставника тог пштања. Прије кратког времена изашла је њевина нова