Bosanska vila
Отр. 158 —
1904 БОСАНСКА ВИЛА 1904.
књига пл на њемачки преведена, под натписом: ло“ износе. ·
утотаребљена женска снлеа, у ком се дјелу значајно мисли о женском питању. Елен Кеј од при= лике ове МОЛИ развија у овом дјелу:
ба истицањем“ женске женских са мушкињем лије још ништа постигнуто. Оселобохена женска спага онда Бе уродити плодом, ако се шримијени како ма своје добро, тако и на добро читарог чомјетанства. Радикалтан вувремени покрет женског питаља хоће на зло да употреби женеку снагу. Да ово докажз, сииватељица критикује ме само женски и мушки рад, већ уједно и саму пу проду оба ова пола. Како мушко тако и женско = обоја су једнако учиниллт-ва културу човјечанства. Њихоп рад јесте по вртједности једнак, али различит по својој врсти, 1 ја зашто хоће да- даду жени
мушии дјелокруг, тиме се одводи жена од свог на-
рочилог пога им интелектуалан кивот женин сужује се. „Капа ће додуше тежи, да се кров много новијих генерација пајсднаци са својствима човјека, мјесто да своју иманентну природу усавршава. Иде се =а слаболом »зонскиња, али трава слобода њевина не лежи у том, да постане равна човјеку, већ да потпуно развије у себи женску природу. Свуд гдје
_ жела ради, њезина задаћа није да ради оно, што
човјок ради, већ баш оно што човјек не може, то
"може учипити само она за бољитак човјечанства.
Та разноликост рада и задатка излази из супротних | природа, човјека и жене. Човјек је гвнлије мисли, а жена генија осјећаја. "Ова разлика својства дају им друге задаће у животу.
Тако пише једно женско чељаде, и то позвано, · женски књижевник. За то јој смијемо вјеровати, јер је азузетак међу скенскињем, пошто не пише по осјећајима, већ из студије женске природе
О тованон
ПЊИЖЕВНЕ И ХУЛТУРНЕ БИЉЕШКЕ. Долавак министра Буријана. Нови заједнички министар финансија и управитељ Босне и Херцего-
_ вине, барон Буријан, походио је ове српске земље,
да својим очима види какво је стање и какве су прилике. Господин министар дошао је преко Дубровника најпре у Требиње, па онда преко Метковића у Мостар и Коњице, а одатле право у Сарајево. Овамо | је стигао у петак 16. априла. У славу доласка ми-
__нистрова Сарајево бијаше искићено заставама. На
станици су дочекали г министра преставници власти и војске, градска општина и преставници свију вјера. Од. Срба православних на станици дочекаше г. министра наше вође гљг. Глиша Јефтановић и Коста "Кујунџић, заједно са одбором „Просвјете « и »Слоге. « Дочек је био збиља одушевљен, јер се свак нада - љешшим данима под управом новога министра, који је својом спољашњошћу учинио пријатан утисак на "свакога. Госп. министар допраћен је свечано у хотел Европу, уз грухање топова. У вече је војска прире_дила бакљаду, зачинивши је војном мувиком. -Сјутра, дан министар је примао подворења у великој сали земаљске владе. Свакој корпорацији' проговорио је
министар по неколико симпатичних ријечи, многима.
српским језиком. Од Срба православних били су на подворењу г. митрополит Мандић, са свештенством и наше вође. Пе татоина и Кујунџић са 14 4 најуглед-
снаге у изједначењу“
»
нијих српских поклона Шревравници обје групе.
поздравише министра врло срдачно, молећи га, да
поднесе престолу знаке оданости. [. министар при=
| УП је обје групе врло пријатно и одговорио је на.
поздраве са пуно топлине и искрености, што нам је
било први пут чути таке ријечи из уста министрових. Он признаје бројну надмоћност српско- православнога, | народа у овим српским земљама. Знаде цијенити важну улогу врпеко-православне цркве, а интересовање ње_гово за ту цркву долави отуда, што је 20 година провео у средини православнога народа грчкога. Радује се измирењу у српској цркви и обећава заштиту интереса српске цркве, српске школе и српскога парола: У то име добро нам дошао!
_ Двадесетпетогодишњица. Чувени руски књижев-
_ник књаз Димитрије Петровић Галицин у Петрограду
прославио је 18. априла двадесетпетогодишњицу свога, _књижевнога рада. Књаз Галицин познат је као Словенофил, а особлто као велики пријатељ српскога народа. Шутовао је кроз српске земље и издао чувено дјело, са сликама: »У Сиња Морја.« Српски народ из свију српских земаља одушевљено поздравља ову прославу и најсрдачније честита књазу Галицину!
Педесетогодишњица вође лужичних Срба. Велики словенски родољуб и вођа лужичких Срба, др. Карло Мука, навршио је скоро 50 година живота. "Родио се 10. мара 1854. године у Вулка Восик. Још као ђак издавао је лист »Липа Ке « Год. 1882. основао је лист »Лужица« који излази један- пут мјесечно. Од 1894. године уређује он и часопис Матица Српска« тако да он у самој ствари држи читаву књижевност Срба лужичких. Поред тога он је дао 12.000 марака за зидање Дома Матичина и скупио много прилога по ловенству. Најзад др. Мука. је написао и много радова на пољу словенске филологије, те заузима важно мјесто међу словенским фиполозима. Словенско друштво: у Москви, Свечана сједница, овога друштва одржала се 17. марта. Њу је отворио. пресједник А. И. Череп Сниридиновић. Поред осталога, истакао је евесловенске симпатије братскоме рускоме народу од осталих Словена. Напомињући да Словена има 180,000.000, рекао је да са тим бројем морају рачунати и пријатељи и непријатељи његови. За тим је читао свој реферат А. Борисав Коржењевски о погледима Јеремије Кертина »Русија и " Слевенетво у ХХ. вијеку«. На пошљетку су прочитани поздрави из разних словенских земаља и онда је наступло концерат.
Српена историја и Историјска пјесмарица. Биоградски учитељ Мих. Јовић штампа двадесет треће издање Српске истаорије, као уџбеника за основне школе. Књига се штампа у 12.000 примјерака. Украашена је са сликама. То је данас једини одобрени уџбеник у Србији. Цијена је 50 пара, или потура. Као помоћна књига »Орпској историји» оштампана је Меторијска пјесмарица, коју је удесио исти. писац, а одобрио главни просвјетни савјет. Цијена 60 пара или потура. Обадвије књиге издаје књижарница Ве- | лимира, Валожића, у Биограду, којој се шаљу нарумбине. - |
Мали вијенац. Тако се зове нова дјечија књига, која се штампа у Биограду, у државној штампарији. Саставио је Мих. М. Станојевић, учитељ и уредник »Учитеља«. Кеига је Луна Пијо тих притица, пјесмица,