Bosanska vila

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 891

Маруша.

Српска народна

Ухвати се у коло мушкиње и женскиње. Једна дјевојка, која лијепо пјева, остане у колу. То је Маруша. Изван кола остане један момак, који такођер добро пјева п зна добро ову игру. Момак се бира и наочит и добро одјевен, а богме и отворен, ђаволикаст. Сад се коло почне окретати, а момак, који преставља Јована, пјева сам:

Јовап: Гел, Марушо, гела душо, гела бегу на руку!“)

Мару ша: Бекрија си, сефија си. Јоване! Бекрија си, сефија си, срце душо Јоване! (отегнуто)

(а тада намигне оком на њега, махне га чеврмом и подвршене).

Јован: Нут, у мепе загарије, Марушо! Нут, у мепе загарије, срце душо Марушо! (отегнуто)

Маруша: А у мене златан кафтан, Х у мене златан кафтан, срце, душо Јоване!

Јован: Ухватићу, скинућу га, Марушо! Ухватићу, скинуђу га, срце, душо. Марушо!

Мару ша: Ак' ухватши, бат) га скини, Јоване! Ак' ухватиш, башп га скини, срце, душо, Јоване! (Јован подврисне и напане на коло, али се коло

чврсто држи, ла Јован не провали).

Јован: Нут у мене мор-долама, Марушто! Нут у мене мор-долама, срце, душо, Марушо!

Марупта: А у мене терли-диба, Јоваце!А у мене терли-диба, срце, душо, Јоване!

Јован: Ухватићу, скинућу је, Маруто! Ухватићу, подераћу, срце, душо, Марушто!

Маруша: Ак' ухватиш, баш је скини, Јоване! Ак' ухватиш, баш подери, срце, душо, Јоване! (Маруша загрне пеш од дибе, пли које било хаљинке, махне га чеврмом и окрене се у чеврнтију, а под-

врискује п све га више зачикава). (Јован облети око свега кола, вриштећи и као бекрија напада на коло, али се коло чгрсто држи).

Јован: Нут у мене џемадана, Марушо! Нут у мене џемадана, срце душо. Марушо! 5

Маруша: А у мене срма-јелск, Јовапе! А у мене срма-јелек, срце, душо, Јоване!

(и малко се пепрси у колу, па испод јелека махне га чеврмом и подврисне).

Јован: Ухватићу, скинућу га, Марушо! Ухватићу, скинућу га, срце, душо, Марушо!

Маруша: Ак' ухватиш, баш га скини, Јоване! Ак' ухватшт, баш га скини, срце, душо, Јоване! (Јован опет покуша, са вриском и руком, преко кола

да зграби Марушту).

Јован: Нуг у мене траболоза, Марушо! Нут' у мене траболоза, срце, душо, Маруто!

=) Сваки

Јоване!

стих понавља коло заједно с Марушом или

еф ·ованом.

игра из Сарајева.

Маруша: А у мене бисер-пафте, Јоване! А у мене бисер-пафте, срце, душо, Јоване! Јован: Ухватићу, распасаћу, Марушо! Ухватићу, распасаћу, срце, душо, Марушо! Е Марушга: Ак' ухватиш, баш распаши, Јоване! Ак' ухватиш, баш раскити, срце, душо, Јоване! (Јован опет насрне па коло и чекне нару). Јован: Нуг у мене мор-чакшире, Марушо! Нут у мене мор чакшире, срце, душо, Марушо! Маруша: А у мене чифтијани, Јоване! А у мене чифтијани, срце, душо, Јоване! (Малко размахне једном ногом, да јој се виде чифтијани испод кољена, још га махне чеврмом). Јован: Ухватићу, скинућу их, Марушо! Ухватићу, подераћу, срце, душо, Марушо! (подврисне, ама што може боље). Маруша: Ак' ухватиш, баш их екини, Јоване! Ак' ухватиш, баш подери, срце, душо, Јоване! (Јован скине са рамена гуњ и махне око себе, да смлати Марушу. Али Маруша фрци у врх кола и прстом му пријетп). Јован: Нут у мене златан сахат, Марушо! Нут' у мене златан сахат, срце, душо, Марутшо! Маруша: А у мене истифана, Јоване! А у мене пистифана, срце, душо, Јоване! "(Ваврти главом, а ситни висуљци звекећу на глави иза десног уха). Јован: Ухватићу, раскитићу, Марушо! Ухватићу, попшћу их. срце, душо, Марушо! Маруша: Ак ухватиш, баш раскити, Јоване! Ак ухватиш, баш их попиј, срце, дутпо, Јоване! (Јово чекне нару и полети на коло). Јован: Нут у мене црне очи, Марушо! Нут у мене црне очи, срце, душо, Марушо! Маруша: А у мене бјело лице, Јоване! А у мене бјело лице, срце, душо, Јоване! (Фата се објема рукама за образе, и цмаче у прсте). Јован: Ухватићу, обљубићу, Марушо! Ухватићу, обљубићу, срце, душо, Марушо! (Облети око свега кола вриштећи). Маруша: Ак' ухватшш, баш обљуби, Јоване! Ак' ухватиш, баш обљуби, срце, душо, Јоване! (Јован врисне и облети око свега кола, гледајући ђе су ухваћене најтање руке, раскине коло и уђе унутра, Маруша у тај мах излети из кола, а Јован остане у колу затворен). Јован: Нуто мене у твом колу, Марушо! Нуто мене у твом колу, срце, душо, Марушо! Маруша: Ево мене у твом двору, Јоване. Ево мепе у твом двору, срце, душо, Јовапе! (Маруша хода око кола, а Јован у колу. Онда пушћају Јована из кола. (Он се пољуби са Марушом и престаје игра). | Забиљежио: Гавро Авдаловић,

љ тоунојна