Bosanska vila

Е Стр. 412

_ 1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

5 Бр. т 1 24.

џепа од доламе“ извади маџарију, па је баци пред млинара. — НА ти, вели, па се напи' вина — за моје здравље и за душу бега Зулумћаревића! — Па проћера хата, ко вјетар, и оде пут Ноћаја кући. | _ — Мал по не би, ето ти некаквије' Бошњака

у млин; извевоше се ес товарима на керепе, и пошто засуше жито да се меље, ваћи ће један: » Вала, "Богу, 'вала — које испресијецане вукове нађосмо горје у ади! Таман дванес курјака искаблићано од великог бора с раскрснице па до извора Бели су се с некаквом четом голаћа ноћђеб инточили — но ко ли ће то бит за јадер И за дивно чудо, ниђе не могтасмо виђет, да је кабил, ни прста од чоека, да _ су га вуци откинулш. Мора да бу путници били задружнш, па ако су курјаци ког и раскубли, дружина му одпишј ла комаде, ја ли га ватрпала неђ: у снијег! « _ Млинар се насмија грохотом: »А то ј од Ноћаја, о Богупо мојој души!« и све им иеприча од почетка до краја, шта му се прошлу ноћ десило. = ЊЕ, _валај, браћо, браћо, кад смо се већ за-

пођели о томе, и ја ћу. вам једну истричат, — ва- |

учиње војвода Стојан, преко свога дугачког трновог чибука: = турско доба, салте једни млини, и држаху их Тановићи = чувена турска зликовачка кућа у Ерцего- | вина. Сељаци из свега Гапка, и Срби и Турци. мљели у те „малине, а ујам. је. био и таде_ ко и вад. од сто ока — пет ока. о -

= · Једне: године љети била велика суша и воде

пспресушивале [ојој цијеломе Гацку. На рјечици у Муљима спала вода ко поточањак и само један вито у машину обрто, па. навала да се не молш равминут. Млинар балија,-а ПН зулумбари, "па Бога. ми, на ред се слабо и гледало — – јачи-тлачи, давно. се рекло. Турци, који су и доцније дошли, самљели, отишли, па и погачу исџекли, а биједни рајетници још чекају и гледају како сунце иде. · Вршидба,

рођени, стасала; радња. Је; хита се на све стране = =

_ама не помаже! _ = Једног дана. доћеро | један спромашак Србин из Вратковића товар жита, да камп самеље. Безбели, пошто се доста начек'о, некако га послужи талик, те заспе жито у хамбар да меље. Таман, или с окренуо витто три пут или не, док ето ти пред млин гласитог бу љубаше_ Тахира_ Муљанина 6 момком; _доћеро три коња под товарима. Пошто. му. слуге

"растоваре "шеницу и унесу унутра, уљезе и он; па кад виђе да је заузет вито и распшта ко то меље,

наброћи се — реко 6'е ће му сад град ив очи _ прокапал“. Его субилан. балија, одма довове млинара и нареди да устави коло, а он ти се истресе над спрома'ом: »Влаше, крмеки сипе истресај жито, да ја заспем — јес чуо.

-" кре ти твој... | |.

учинио Змај.

купи брашно и

просипал" ово зле'уде. замуке, да немам чим довече звамес' оној 1 -ђеди ни катику скроба! А теби је Бог до -- 'валимо га на његову дару! — па ти се. може чекал“. А' свакако, да је за фајду, начек'о сам, | оде доста, док ме једва запо ред. СЏеваш ти је.

— „Шта, бре 2 факир“ фукаро п и продрије се набусити буљубаша: „дар ти смијеш да пред царевијем вином избаци ногу == а 2 Нашо би ми ту криви: вилице о "некаквом севапу и реду је ли! Севап је да ми сто година. измећђариш, а стоте "да 1" убијем ко домуза, а ред је да је Вла' вавде задњи, а Турчин први = упамти то, хајинсуве да би ли!« Па маву на момка да изручи из амбара рајетниково жито, а његово заспе.

— Док ништа но 6 из једног брашњавог буџака, искрај ватре, извуче неки стари. дедо, баш к'о Беса вуне, вас бијел ко овца, а искривио се под. грднијем бременом година, к'о гудало, Он бјеше сампио, па. мало присио, те једну ватутумио, па кад виђе шта, _ради буљубаша. Тахир, не мога“ с уздржат, но му приђе, увати га за раме, те ће му заћ: Слушај, · бива, добар Кобе! Није то к'о што ти хесапиш. Млад

У Муљима, у Гацку, бијаху отприје, за си, зелен си, зорли си — па се хабсшш ни С те ни

с: ове; а још ти, панум, не знаш: шта је прави Влах. Е, мој синко, кад би зн 6, мање. бл бакетов'о — Један 5 ти. Бог, а једна божија вјера! -

___- »Видиш ову сиједу браду и ова крезуба.

_ уста: дина ми ће ти. причат без цигле труњке икаква |

фалана! ој балте! — Ја тувим одавно. бедамдевет,

- и пет више, година ми (о испунило лицем на самани

_ Алиђун = па ко да је Јуче било, тако. ми се чини, -да је брзо прошо. вијек. Вах, колико сам, бива, | _ свом И] видио халамбта, и јада: пр'о“ главе пре_ турпо == мо 050 брате! И све ме прегазило, само што ме још нијесу кроз -иглене уши прота ит нити под млшнскијем колом мљели. - _ ___— Био сам, демек, још момчуљак; не бијаше 1 ми | витпе од два'ве' година, кад“ но се Шумадија одметну од цара. Изађе, бива, царски. ферман, да свак ко може понијет тушку, иде на кесеџије п зијанбере. Те т, и ми, Гачани, а пред нама Смашл-ага; те тудије. си' "те овудије би — право у Шумадију; пређи- Дрину, брате. ви мој драги, п загази у богату Мачву. А ту "вас дочека. Кара-Ђоко са Шијацима и учини бојс нама на Мишару, на грдву нашу погибију. Џа туда ти. 66, панум, било окле десит, да видиш: шта су Власи, прави Власи, п ко су и какви бу. ! алај, цио дуњад да ми је то прич'о, не бих му Рјерово, да нијесам својијем очима видно!

– = »Почуј салте сво = Испред самог “боја. нас десетак момчадије, бива, растуримо се по Мишару. по воћњацима, да беремо шљиве ш орахе — к'о __ родило, пусто. "воће, "ваљетно пме божије, да једва

= "Вратковић се снеби, ко-но ти права раја, гране држе тежу на себи! Ја ушо у један шљивик,.

угну врат у рамена, па тек промуца, ж'о да циједи кроза зубе:

»Немој ми, честити аго, за божи' хатер,.

па берем ли — берем,

исшо се на једну шљиву

једем до миле воље. Од више јавризлука, што не