Bosanska vila

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 421

Бр. 28 и 24.

државање поткупљене штампе у земљи и на страви, и што је само зато служило, ла се заводи свијет и подржава неваљалство !

На краљевом пријему. јужно-еловенских књижевника и умјетника, у особитој аудијенцији, ми смо били свједоци једној лијепој п врло утјешној појави. Краљ Петар захваљујући бугарским, хрватским и словеначким умјетнипима на њиховом учешћу у биоградској изложби, показао је у својем говору много емисла за умјетност у ошште, и много разулшјевања у опјењивању њених данашњих тежња и праваца. Полударајући се у томе са једним врло поузданим бпоградским критичарем, краљ рече у суштини ово: У правци пијесу главна ствар; умјетници посматрају природу и да пе раде по шаблони“. Али што је много утјешније, при растанку Његово Величанство рече умјетницима: „Посподо, гајите и надаље јужнословенску књижевну и умјетничку заједницу, бити увјерени ла вас Србија неће Ове су ријечи краљеве поздрави присутни у њима Радите и продукујте

главно је да

а можете заборавити“ љене топлијем аплаузом,

назријеше овај смисао: „

У умјетности школе и УМ

_као синови словенског Југа, а Србија ће, колико јој могуће буде, ваш труд награђивати“ Да је пак Њ. В. краљ баш тако мислио, видјело се кашње по броју слика и вајарских радова, што су са ове прве изложбе за његов рачун откупљени..

И тако се ово знаменито биоградско славље —- ма са које га стране уочили = извргло у једну красну, _ импозантну афирмацију југословенске солидарности. Гледао човјек поноситим оком на оно дивно братимљење једно-племене омладине, на први заједнички састанак нашто паучника, књижевника и умјетника, или на топло учешће еловенских гостију у прослави Карађорђева устанка и краљПетрова крунисања — тек свијетли биоград-. ски дани блистају се на оризонту јужнословенског народног живота, као гласници скорога препорођења.

_ Дао Бог да се наше жеље обистине, да се на Врачару —- жртвенику првог зачелтника српске просвјете — скоро запали она

свима ра-

те

просвјетна зубља, која ће нам _ свијетлити путове будућности.

Зидар. Марко Цар.

Поздрав Југословенској омладини.

Јђ' УД сар · нам дошли, браћо мила,

75 СЕБЕ ратскога срца, о; крви врела, Да Бог да се овјековјечила, Тисо света лао вас лауџ довела/!...

2-=)

Ходште на братске вреле груди, У срцу нашем мјеста вам ево, (ве лилло желите, наћеше тиуди; Чућете шта је Србин увијек пјево!..

г

Једне груде, сви смо шака праха, Једна мисо нек' нас вјечно води, Док куца срце, док траје даха. Крв и' живот, Словенској слободи!...

У то име, здраво браћо мила! „ Братскога срца, о, крви, врела, Да Бог да се овјековјечила,

Био град.

Мисо света шлаа вас тау д вела!..

Бег Авда Карабеговић.

_(е- -6)5

__Биоградске

[“ рохујало је сто година од дана, када је < херој тополски Кара-Ђорђе — дигао први устанак против Турака. И ето, тај значајни' дан како у историји српског, тако и југословенског народа — омладина српска да би достојно прославила и одужила се сјени великих јунака, позвала је цјелокупну Југо= словенску омладину — а у програм својих свечаности унијела је велико, и по Југословенство спасо

свечаности.

носне дјело: отварање „Прве угословенске изложбе“, затим отварење „/рвог Југословенског конгреса Омладимнског“, ш „првог концерта“. Други дио ових свечаности приредили су Југословенски књижевници, љекари и природњаци — на својим _ конгресима... У трећем дијелу учествовала је званична Србија, васцијели српски народ, а то је прво“ крунисање послије Косова а пад унуком црног Ђорђа, Џетром [. То су како рекох све свеча-

југословенског

умјетници,