Bosanska vila
1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.
Стр. 421
Бр. 28 и 24.
државање поткупљене штампе у земљи и на страви, и што је само зато служило, ла се заводи свијет и подржава неваљалство !
На краљевом пријему. јужно-еловенских књижевника и умјетника, у особитој аудијенцији, ми смо били свједоци једној лијепој п врло утјешној појави. Краљ Петар захваљујући бугарским, хрватским и словеначким умјетнипима на њиховом учешћу у биоградској изложби, показао је у својем говору много емисла за умјетност у ошште, и много разулшјевања у опјењивању њених данашњих тежња и праваца. Полударајући се у томе са једним врло поузданим бпоградским критичарем, краљ рече у суштини ово: У правци пијесу главна ствар; умјетници посматрају природу и да пе раде по шаблони“. Али што је много утјешније, при растанку Његово Величанство рече умјетницима: „Посподо, гајите и надаље јужнословенску књижевну и умјетничку заједницу, бити увјерени ла вас Србија неће Ове су ријечи краљеве поздрави присутни у њима Радите и продукујте
главно је да
а можете заборавити“ љене топлијем аплаузом,
назријеше овај смисао: „
У умјетности школе и УМ
_као синови словенског Југа, а Србија ће, колико јој могуће буде, ваш труд награђивати“ Да је пак Њ. В. краљ баш тако мислио, видјело се кашње по броју слика и вајарских радова, што су са ове прве изложбе за његов рачун откупљени..
И тако се ово знаменито биоградско славље —- ма са које га стране уочили = извргло у једну красну, _ импозантну афирмацију југословенске солидарности. Гледао човјек поноситим оком на оно дивно братимљење једно-племене омладине, на први заједнички састанак нашто паучника, књижевника и умјетника, или на топло учешће еловенских гостију у прослави Карађорђева устанка и краљПетрова крунисања — тек свијетли биоград-. ски дани блистају се на оризонту јужнословенског народног живота, као гласници скорога препорођења.
_ Дао Бог да се наше жеље обистине, да се на Врачару —- жртвенику првог зачелтника српске просвјете — скоро запали она
свима ра-
те
просвјетна зубља, која ће нам _ свијетлити путове будућности.
Зидар. Марко Цар.
Поздрав Југословенској омладини.
Јђ' УД сар · нам дошли, браћо мила,
75 СЕБЕ ратскога срца, о; крви врела, Да Бог да се овјековјечила, Тисо света лао вас лауџ довела/!...
2-=)
Ходште на братске вреле груди, У срцу нашем мјеста вам ево, (ве лилло желите, наћеше тиуди; Чућете шта је Србин увијек пјево!..
г
Једне груде, сви смо шака праха, Једна мисо нек' нас вјечно води, Док куца срце, док траје даха. Крв и' живот, Словенској слободи!...
У то име, здраво браћо мила! „ Братскога срца, о, крви, врела, Да Бог да се овјековјечила,
Био град.
Мисо света шлаа вас тау д вела!..
Бег Авда Карабеговић.
_(е- -6)5
__Биоградске
[“ рохујало је сто година од дана, када је < херој тополски Кара-Ђорђе — дигао први устанак против Турака. И ето, тај значајни' дан како у историји српског, тако и југословенског народа — омладина српска да би достојно прославила и одужила се сјени великих јунака, позвала је цјелокупну Југо= словенску омладину — а у програм својих свечаности унијела је велико, и по Југословенство спасо
свечаности.
носне дјело: отварање „Прве угословенске изложбе“, затим отварење „/рвог Југословенског конгреса Омладимнског“, ш „првог концерта“. Други дио ових свечаности приредили су Југословенски књижевници, љекари и природњаци — на својим _ конгресима... У трећем дијелу учествовала је званична Србија, васцијели српски народ, а то је прво“ крунисање послије Косова а пад унуком црног Ђорђа, Џетром [. То су како рекох све свеча-
југословенског
умјетници,