Bosanska vila

Стр. 52 | -

1904%. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Бр. 8.

правновјерица и колико глупости усадио сељацима у

главу! У осталом ја се тога посла не либим, јер шта ћу и куда ћуг Који би ме. закон на то обвезао 2 - Човјек сам у себи има закон; другог закона нема.

— И ви се тиме размећете 2! _— Наравно, с неваљалством, како ви замиш=

љате. Ја пак нијесам — видите један пут — никакав

пријатељ тако званог пристојног гледишта, и мислим кад ко на мене с батином пође, не треба ни ја скрштених руку да сједим, него морам се и сам латити таких срестава...

Слтттају ви“ га, мислио вам како би добро било бјетити се првог псалма Давидова, да би овога грјеш= ника са рђава пута уклонио, али ја сам волио дознати историју живота његова.

_ Од прилике још три дана провео сам с њиме у друштву, и увјерио се о много којечему што сам

прије слутио. Тако, између осталога, познато ми бјеше "откуда су у његовој торби оне различне старе ш не-

корисне ствари, као свјећњак од месинга, једно мало длијето, један шиљак, неке дрангулије и т. д Увидио сам и то да сам своја, ребра ризиковао и могао бих дотле ићи, докле је обично намјеран скупљач оваких ствари. Боље ми бјеше да се с њим растанем, али његова историја) -

Најзад једнога дана духаше јак сјевераш, и да бисмо се склонили од његова штетна, утицаја, ми се завучемо у једно сијено, и ту ми он поче причати“ историју свога живота...

(Шаставиће се.) МЕГ Е

Па

Манастир Рмањ.

(Наставак),

|. Постанак манастира.

У 5

| _ оједини, до сад повнати споменици не садрже 71 никакова податка о томе, кад је подигнут | > _ овај манастир и ко га је основао. Ц. Узелац 0), просто држи, да је манастир подигнут по свој . прилици за времена Немањића, а не наводи

никакова доказа. Послужио се ваљда опбом традицијом, која доводи с доста оправданости постанак скоро свију наших манастира у свезу са НемањиБима и њиховим потометвом. Још наводи једну причу, по којој је манастир постојао већ у времену краља Томе Остојића, и око год. 1461. и 1463. био свједок судбоносних догађаја. Архимандрит Руварац тврди "на темељу дот. споменика, да је манастир Рмањ већ прије год. +615. постојао. Изводи то на темељу. нал= пиба једног манастирског шутира, на коме стоји: о»скоки «ге 6 лктв 1519«1). Пок. М. Грбић тврди, да је манастир подитнут око год. 1527, кад су Тур пи са= свим освојили оне крајеве, говорећи да. »у Поуњу и у ошће у цијелој Бос. Крајлни није било православног народа триј је Турака.« Ти крајеви да су потпадали под хрватску краљевину, »у којој бе није трпила друга вјера, осим латинско- "римска, « а прав. црква _ да је тек са турском провалом дошла у те крајеве.

"Осим тога наводи прото Билбија једну народну причу, по којој је манастир подигнут наско 20 иза пада града,

Бихаћа, дакле послије године 1592.

Као што све види, овдје су врло равлична и.

сасвим противна тврђења, а једино претпоставка архим. Руварца темељи се на стварним доказима,

који. су обично једини ПИ "извор за ЕРЕ

прошлом бића неке | старине, |

7) Тодишњаца, стр: 260.

У овоме питању доста би вриједило, кад би се. право знало, коме је и кадприпадао тај крај у коме је. манастир. " Како досадашњи споменици свједоче, он је мијењао своје господаре, и као да је дуже времена. био у власти кнежевског рода Нелипића. Прошлост града Рмња прије краља Сигисмунда непозната је, а. није јасно ни то, да ли је прије њега припадао Босни. или Хрватској. Како Клајић наводи") »Доњи Краји спомињу се око год. 1299. као лио босанске државе, али се пе зна, да ли је п Рмањ биоу тој покрајини, премда је град (поље) Лушци, западно од Санског Моста стајао год. 1892. у босанској власти, и премда, · исти писац говори, да се »Д. Краји« концем 14. и почетком 16. вијека равмакоше тако, да су обухватили мало не сву данашњ х Бое. Праја Е Вр= баса и Уне). | Српски раскраљ Драгутин, као шура угарског краља. Ладислава. ТУ. био је од год. 1282 1814. господар Соли и Усори, а посредно и Доњ. Крајевима, којима је управљао његов подложник и зет бан Стјепан Котроман“). Тада је можда град Рмањ припадао Босни. и покрај њега основан овај манастир као православни, дакле у исто вријеме, кад су подигнути манастири у жупанијама Соли и Подрињу. За времена бановања.

"Павла и Младена. Шубића, који бијаху од г. 1298.—1829.

господари неком дијелу Босне; јамачно је Рмањ биоу њиховој власти, а и они нијесу били непријатељи православијаг). Између г. 1324 — 1844. бијаху силне борбе бана Стјепана Котромановића, који је био савезник

3) елајаћ, стр: 20. — - =

8) Клајић, Петра 21 “=>

а) Клајић, етр. 91. — 5 п ~

5) На њиховом новцу лик је Христов МЕ православном типу, са Ћирилским' натпибом. (Рлавнив, 1897, стр. 108. и 109. :