Bosanska vila

Ји 56

1904. БОСАНСКА ВИЛА. 1904 -

__Бра

одговори: „Добави ми златну тицу, што нови вили воду с Јордана! Орао се зачуди томе, па му рече: »Е, мој драги, то је тешко. Ја сам ти остарио, па ти не могу жељу испунити, јер ме часком море притиснути стијена јорданска!« Онда се мало замисли, па опет проговори: »Моли се Богу, што си ме дозвао на травку, а не бих те друкчије послушао. бједи туј и чекај док се вратим.«

Одлеће орао некуд, док ето ти га натраг кроз једно два сахата и носи златну тицу, па је предаде момчету. Момак јој извади златан кљун, док у тај мах паде пред њега вила златних крила и поче златне сузе лити. Кад је сагледа момче, вачуди се, па је одведе цару и доби царску шћер и трећину онога царства. Али он узе само сенет и царску шћер, па га на једанпут нестаде: Остави пароку шћер на једно мјесто, а браћи ништа, не казује.

_ До мало времена разболи се цар и усни чудан сан. (Он сања да има неђе ждрал првљенац, који пу= тује морем и Дунавом. У њега је златна круна на глави, у грлу добавио онај крст са драгим каменом, па да га метне у воду и да се умије оном водом, оздравио. Цар пусти телала да виче: » Ко нађе тога ждрала п добави крст са драгијем каменом, даће му цар другу шћер и трећину царства, «

Тако изађе и друго чудо на свијет, коме се свак чудио. Онај момак сјети се зеленка, па запали златну длаку. Чим длака пуче, зеленко се створи пред њим ушита га шта хоће. Момак му све исприча шта, цар тражиш, а зеленко му на то проговори: »А ко те на то наврати, кад је то врло тешко. Но кад си већ загавио, ваља ићи, па макар се и не повратили. Хајде узми једну мјешину љуте ракије, печену овцу и тесте хљеба, па ћемо заједно у планину.« Момак све учини како му рече зеленко и пођу заједно. Шутем опет проговори зеленко: »Сад ћемо ударити на једног дива, 4 што чува змајево језеро. Ту долази ждрал, али се не може уфатити док се не савлада див, змај змајев лав, што чувају језеро. Кад полети див на те, углави му брже ракију у уста и провали мјешину миздраком, за тим му пружи печена меса и тесте хљеба. Див бе се опити, најести и опет заспати. Кад див заспи, ти џођи напријед до језера. Тамо аб лавицу и двоје лавчади. подај лавчадима меса; нека. се добро наједу. Кад дође "лавица, рећи ће: »Ко ми је нахранио дјецу, даћу му што год хоће.« А ти приђи њој и реци: »Ја сам их нахранио, драга лавице и нећу ништа друго да ми дашш, него ме пропусти на змајско језеро.“ Она Бе те пропустити, а ти чим дођеш на језеро, умиј сем напиј се воде ша језера, па ћеш постати јачи од змаја. Кад змај дође из планине, зачудиће се ко јетом какав је јунак на свијету, па да надвлада и дива и лава и да се напије воде из постане јачи од њега. А кад избије преда те, пре-

цар

драги камен, а у камену крст. Ко би

одмах би

ћеш нађи. Ако не буде ту лавица, ти

егова језера, па да.

пашће се и запитати: »Шта хоћеш ти овдје2г« А ти му онда реци: »Хоћу да ми даш свога ждрала из Језера и да му извадиш драги камен са крстом из грла и окинеш златну круну с. главе« Змај ће то све учинити, јер се боји јачега од себе, а ти узми. и носи цару, од кога ћеш добити шћер и трећину царства. Онда мене пусти, јер сам ти платио поједено сијено, а ако ти још што затреба, тражи лабуда. «

" Како га насјетова зеленко, тако и би. Кад се приближитте језеру, нешто затутња, затрми, би рекао земља, се затресе. Кад излеће однекле див са разваљеним устима и таман да нешто проговори, а момак му стрпа у уста сву мјешину ракије. Онда копљем

_ прободе мјешину, а одмах за тим стрпа му читава

печена овна. Пошто се див наједе и напи, ухвати га дријем и он опет заспа као заклан. А колико дише, сва се гора тресе. Момак прође дива и примаче се ближе језеру. Ту нађе двоје лавчади и пружи им меса, па се наједоше. Кад дође лавица из шуме, за-

"чуди се, па рече: »Ко ми је нахранио дјецу, даћу

му што год хоће.« Момак истрчи пред њу и рече: »Ја сам то учинио, драга лавице, али нећу ништа друго, него да ме пропустиш на змајско језеро.« Лавица се устезаше то учинити, али кад не би друге.

"пропусти га и тако он дође на језеро. Никога тамо

не затече, јер змај бијаше некуд одлетио. Брже боље приђе води, уми се п напи, а чим то учини опази како му дође стострука снага. У томе долеће змај на језеро, па кад угледа момка зачуди се, па га упита: »Шта беш ти овдјег« А момак му одговори: »Жоћу да ми даш свога ждрала из јевера и да му извадиш драги камен с крстом из грла и скинеш златну круну 6 главе Вмај се препаде момка и све му добави што је тражио.

Момак узе ствари и однесе цару. Цар му даде и другу шћер и још трећину царства. Он узме шћер па је одведе на неко тајно мјесто, још узе од цара сенет на трећину царства. и на један пут га нестаде,

као да је у воду пропао:

До неколико времена завиче опет телал по царевини и треће чудо. Цар даје и трећу шћер ис њом трећину царства — ко се нађе јунак да преплива, или како било пређе дрни дењиз и велики хендек испод царске софе, па да изађе на царску вофу, куда шеће царска шћи. Ко то учини, нека је води и узме трећину царства, а како се за прве 3етове нитпта не зна, могло би му остати све царство.

Момак одмах запали златну лабудову длаку

- док длака пуче, лабуд се створи пред њим у злал· ној оправи. Момак му све испр као, а лабуд му рече: »Ко те на то навратиг То је тешко препливатл, јер се можемо обадва утопити.

рича што је телал ви-

Али, кад си већ наумио, нема друге, ваља ићи, па макар и главом платили.« Тако момак обуче златне хаљине, узјаха коња и пођоше на море. ·