Bosanska vila

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Стр. 57

Кад стигоше на море, нађоше још пуно коњаника. Гледају у море, а не смију загазити. Сепрџије се многе пскупиле, па гледају ко ће мејдан однијети. Док истом долеће бијел коњ и јунак на њему сав у златнијем хаљинама. Сав се народ зачуди и коњу и јунаку: А он чим дође, одмах нагави у црно море. Гледа свијет п чуди се, а лабуд трчи преко мора као да га вјетар носи. И, бога ми, за час преплива дењиз п хендек, па исплива код царске софе. Заграја свијет са свију страна, а момак изађе пред цара. Узме и трећу царску шћер и уза њу опет сенет на трећину царства.

Отале се упути право браћи. Узгред сврати и по оне двије царске шћери. Тада исприча браћи све по реду и даде свакоме по једну царску шћер и трећину царства, а себи остави најмлађу. Тако се браћа поново обогатише и посташе царски зетови, јер им је отац с благословом оставио бабовину. И ето, оно мало благословене бабовине донесе толику срећу, богаство и славу.

Од Ане Бугариновића у Сарајеву забиљежио: Н. Т. К.

ова У РО а

ка ___„6Ж9, ___ок0

О ДИСТАК, > 59) “оје" ОУ

ОДЈЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Шећки патријарх Јован и покрет Хришћана на

Балканском Полуострву 1592 — 1614. Историјска

студија од Јована Н. Томића, награђена са 1000 дин.

из књижевног фонда архимандрита Нићифора Дучића. У Земуну 1903. 8% стр 147. Цена 2 дин.

Српска историјска књижевност из доба турског господарства, до у новије вријеме била је врло сиромашна, нарочито у колико се то тиче специјалног истраживања.

У новије вријеме почело се марљивије истраживање и проучавање материјала за српску повјест, по страним архивама. Италијанске архиве врло су богате са историјским материјалом за нашу повјест из ХУЈ., ХУП. пи ХУШ. вијека, јер република св. Марка граничила је са српским областима а п остале италијанске државе нешто политичким а нешто трговачким интересима биле су везане за српске земље под турским господарством, и кад су интереси захтијевали потпомагали су покрет Хришћана у тијем земљама против Османлија. Све оно што је на том рађено, сачувано је у извјештајима појединих политичких повјереника, агената и војничких старјешина.

Нарочито држимо да је Ватикански архив пун грађе за нашу повјест из тога времена, јер папа, као свјетски поглавар мијешао се у сва политичка пштања, а као ргтлатих рогезћатх гледао је да олакша стање Хришћана на штету Османлија, наравно у корист римске цркве. У томе је Ватикан потпомаган од многобројног свога свештенства, које је било растурено по свима буџацима турске царевине. Та радња римског свештенства и ако је у ствари била средња, на папиру је била врло велика, те је Ватиканска архива врло богата са извјештајима о томе раду.

Наши историјски писци служили су се градивом из историјских архива само у толико, у колико су вашли што у кога страног писца. Узрок томе треба тражитп у тијем околностима, што су наши књижевници упућени на њемачки и француски језик, а нијесу у приликама да изуче и италијански, па онда да се са вољом пријоне на проучавање списа у поменутим архивама.

У новије вријеме наша историјска књижевност добила је врло јаку снагу, а нарочито за поменути посао, у особи г. Јов. Н. Томића, који ће јамачно попунити ту осјетљиву празнину.

Најбољи доказ за ово јесу до сад штампане историјске радње г. Томића, којих за цигло пошљедњих пет година има већ десет сепаратно штампаних књига. Он је свакако један од најпродуктивнијих наших писаца, а уз то потпуно спреман и за свој позив у истини дорастао, те је свакако његова књига мила појава у нашој литератури.

»Пећки патријарх Јован и покрет Хришћана на Балканском Полуострву« јест најновија историјска студија г. Јов. Н. Томића, која је награђена са 1000 дпи. из књижевног фонда пок. архимандрита Нићифора Дучића, а заснована је на готово до сад сасвим непознатој грађи из италијанских архива. Ова студија г. Томића подијељена је на шест глава. Не би ли било прикладније да се подјела на главе замијени са подјелом на одломке или на дијелове 2! Е

У првој глави писац расправља. о зачетку идеје за ослобођење Хришћана испод турске власти у пошљедњој деценији ХУМ! вијека п стварању савеза за то ослобођење. У другој глави се говори о припреми за покрет Хришћана у западним покрајинама Балканског полуострва и рад папских повјереника у Арбанији и Маћедонији У трећој глави: о борби око Клиса п покрету против Турака у Боки, Херцеговини и код Брђана. У четвртој: о појави пећког патријарха Јована и слабљењу рада на покрету Хришћана на Балканском Полуострву под папином заштитом; прелаз овога рада са папе на шпански и ћЋесарев двор и самосталној акцији Шпанске на покрету Срба и Арбанаса 1605—1607. год. и преговори вице-краља напуљског с патријархом Јованом и војводом Грданом. У петој: о преговорима патријарха Јована п

војводе савојског Карла Емануила |, а у шестој и

пошљедњој глави говори се: о покушају мантовској кнеза да настави рад војводе савојског. Преговори великог војводе тосканског и авантуристе Јахије са српским главарима; п завршетак.

Распоред градива у студији г. Томића, као што се види, врло је лијепо и прегледно израђен, а сам