Bosanska vila

_ Стр. 58 – —_

предмет обрађен је са доста марљивости. Али ипак не можемо се у свему сложити са г. ппоцем.

Ствар је у овоме: Одмах у почетку своје радње вели г. Томић: »Мибао оопштем покрету Хришћана на Балканском Полуострву о њихову ослобођењу од Турака, крајем ХУМ. стољећа, није поникла код њих самих већ на западу. То на 1. стр, а на 2. стр. се вели »али да се изнад толиких других питања нарочито истакло ово, највише је учинио папа Клемент. « [УШ.. Мисао о општем покрету и ослобођењу Хришћана испод турске власти не ће бити најприје поникла на западу, јер та је мисао гајена како у најспромашнијој пастирској колиби, тако и у властеоском дворцу, још од онога дана када је Балканско Полуострво пало под турску власт; само је запад, односно папа Клемент УЈШ. ту мисао готову прихватио и радио на њезину остварењу. Оно дакле што је запад учинио за тај покрет од 1592.—1614. год. то је било толико, колико бадити шаку сламе на готову и распаљену ватру да прије и боље плане.

= (Свршиће се.)

„Српеки Економист,“ лист ва економију и финансију, |

политику и статистику. Излази у Београду два пута месечно под власништвом и одговорним уредишштвом г. Ђорђа Ранојевића, секретара берзе, а уређују га секциони одбори. Стаје на годину за Србију 10 динара, а за иностранство 20 круна или франака.

Једна од најзначајнијих појава у новом добу србијанског живота —- јесте покретање тога листа, »Српски Економист« који се латио једног преважног и великог посла, и ставио себп у задатак: 1. да прикупља и у једну активну целину удружи све млађе и озбиљније привредне зналце: 2. да систематски проучи све прилике и погодое наше целокупне привреде, и да регулативно утиче на приватну и државну

_ иницијативу привредног карактера, те да би се еве гране наше економије и финансије развијале у хармонији и граници привредне доктрине; и 8. да стручним расправама и научним есејима, пречисти појмове, утврди принципе и одреди бистем развоју наше материјалне културе, т.ј. да рационално препороди и савремено упути економски и финансијски живот нашег народа и државе. | а

-Оволико о овоме корисноме листу и његовоме. задатку, а у једноме од скорашњих бројева донећемо извод-и критику досадањег рада »Срп. Економиста. «

Гв. М. Клајић.

КЊИЖЕВНЕ И КУЛТУРНЕ БИЉЕШКЕ. Срби у руској војеци. Рођени брат српског краља.

Петра, кнез Арсен Карађорђевић поново је ступио у руску војску као добровољац и понудио се самоме

· Судећи по __ као и прије што је био. Грехота, је да смета добро

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1964. ______ |

Србин из Боке Которске У руској Манџурији налази се ђенерал Дејан Суботић, син покојног Јована, (Су= ботића. На ратним лађама ови су Срби ваповједници: Дабић на »Громобоју« Косовић на »Шалади« Сте-

њевић на »Ретвизану« и Греговић на »Цесаревићу.«

Осим тога шма доста Срба добровољаца, у руској војеци. И из ових српских земаља јављају се добро= вољци за руску војску. А сав српски народ моли се. Богу, да дарује побједу рускоме оружју на страх врагам.

Светосавске награде краља Петра. Академски сенат велике школе расписао је десет тема за светосавоке награде краља Петра. До сада је награђивана само једна, најбоље израђена тема, а остале бл добиле похвалу. Но ове године, захваљујући дареже= љивости краља Петра, савјет је наградио осам шема, сваку са 220 динара у злату Награђени су: Јевто Алексић Додијер, филозоф Ш. год; Драгомир Јекић,

" филозоф ИП. год; Јован Станојевић, свршени техни-

чар; Миливоје Смиљанић, техничар ТУ. год. Павле

Поповић, техничар П. год.; Тома Жотвановић, правник

П. год; Лазар Марковић, правник И! год. Станоје Михајиловић, правник ЛУ. год. Остали су радови похваљени. | Српска академија. На Три Јерарха одржала је српска академија наука у Биограду свој главни годишњи скуп. Том приликом, између осталога, изаб-

рала, је нове чланове. За редовног члана изабран је

"чувени српски књижевник Симо Матавуљ. За дописне

чланове гл. Сава Урошевић, проф. велике школе, Др. Мендељев и Алексије Александровић Шахматов,

„руски учењаци, Вацлав Томек и Лубор Недерле, чешки

учењаци. | |

Мови свопљански митрополит. Париградски патријаршки синод изабрао је 15. јануара на упражњену скопљанску, митрополитску столшцу опет Србина г. Себастијана Дебељковића. Нови митрополит родом је са Косова из старе свештеничке породице Дебељ=

ковића,. Он је свршио основну школу, привзренску

богословију од шест разреда и чувену грчку бого-

словију на острву Халки. Био је неко вријеме учитељ па се закалуђерио. Родио се 1869. те је сада тек у 85. години. Тако млад постао је митрополитом. По- | свећен је за митрополита 18. јануара у Цариграду. Српеки народ у Старој Србији и Маћедонији много очекује од новога митрополита. Срећно да Бог да! Српска Домаја. У славонском Броду уређује се, а излави у Руми познати књижевни лист » Српска Домаја.« Сада је уређује парох Вељко Лукић, Власник је листу дионичарско друштво »Рад« у Руми. првим бројевима, лист је доста слаб, баш

уређеном листу »Бранкову Колу« у Карловцима. »Српска Домаја« излази двапут мјесечно на 8 страна. Годишња цијена 6 круна. –—

Мала фачка библиотека. Биоградеки учитељи. Станиша С. Станштић и М.М. Станојевић покренули

рускоме цару да иде на бојно поље. Цар Никола драТОовОољно и са особитим задовољством примио је понуду, и пошто је са кнезом Арсеном дуже говордо, именовао га је главним заповједником првог забајкалског козачког пука, који се налави на граници Манџурије и Кореје, баш тамо, гдје је сада највећа

битка између Русије и Јапана. Осим кнеза Арсена, који ће освјетљати образ свему - српскоме народу, у -

руској војоци, налази се више Срба официра на да-

леком истоку. У Пекингу је руски посланик Љесар,

су у Биограду Малу ђачку библиотеку. Они ће изда-_ вати сваког мјесеца по једну дјечију књигу забавнопоучне садржине, уз цијену само 10 пара или потура. Кеиге Бе бити кадгод украшене и сликама, а доносиће све из дјечијег живота српске нар. умотворине. Кажу да је изишла прва свеска ове библиотеке, али је ми још не доблемо. ја 5 Друго издање Типиха Српска манастирска штам= парија у Карловцима јавља да је дала у штампу друго поправљено и умножено издање Великог Ти-