Bosanska vila

Отр. 62

осуђеницима поступати, како ће се хранити, шта ће радити, и како ће се примати и отпушта. Одредио је да се осуђеницима, који раде, даје, за добар рад нека мала награда, коју при отпусту примају, те да» · но отпусту, не буду опет изложени да чине зла дјела. · Прописао је правила о дужностима чиновника завода,

почевши од управника и свештеника, па до хапсанџија

и осталих чувара. Издао је правила за болницу осуђеничку и за дужности љекара и осталих липа у болници, За малољетнике завео је школу у којој би свештеник вршио учитељску дужност све док сб не би број ђака умножио те се учитељ поставио. Једном

ријечт, он се трудио да наше казнене заводе стави.

у онај ред, у коме су заводи те врсте у другим европским државама. Сва ова његова правила вриједе пи по њима се ради и данас, послије тридесет и пет година. |

Најзад, видећи на страни да условни отпуст криваца врло добро дјејствује на поправку осуђеника, ов је предложио законодавном тијелу, и оно је издало >»Дакон о условном отпусту криваца,« закон који и много напредније државе у то вријеме нијесу имале.

Али прописујући овака правила за казнене заводе, покојни Денић је видио да се жељени успјех не може постићи само правилима, ако поред тога нијесу и подесне зграде за осуђенике. За то, упоредо са шадавањем ових правила, он се сав био заложио

и спремао да начини један велики модерни завод за ·

осуђенике. Спремајући све што треба за овај велики посао, наиме: стварајући фонд у који би се скупио

1904. БОСАНСКА ВИЛА. 1904.

потребни новац за зидање те зграде и који је данас нарастао до 8,000.000 динара, студирајући планове који би нашим потребама најбоље одговорили, и мислећи на коме би мјесту овакав један завод најбоље требало подићи, он је у исто вријеме сам са осуђеницима, а у договору са ондашњим окружним инуињером, отпочео градити зграду за осуђенике у Пожаревцу. су

__У исто вријеме када се старао ва подизање

казнених завода, покојни Ценић је видио да међу

кавнама, које наш закон за извјесне прописује, има таквих казни, које служе на понижење човјека и које ни најмање не одговарају циљу казне, а то је тјелесна казна, и он је године 1878. изнио пред народну скупштину предлог, да се та казна укине, што је народна скупштина и усвојила.

И када није служио у судској струци, нити се о њој непосредно бринуо, пок. Ценић је желио да што више помогне људима, који правду изричу. С тога, он је написао и печатао коментар казненог законика од године 1866. који се и данас у нашим судовима употребљава. |

И та љубави жеља да олакша младим правни-

цима огледа се у томе што је он, као ислужени чи-

новник, осјећајући скору смрт, поклонио своју велику библиотеку, у којој је највише правничких дјела, библиотеци правнога факултета на нашој Великој Школи. Умро је у Бечу 24. септембра пр. године а сахрањен је у Биограду. | Слава му и вјечан му спомен! В.

Женик Слободе.

Визија у три слике, од Драг. Ј. Илијћа. (Наставак).

Слика, П. На обала Ситтице, на Јосову. Шоттума је тоћ. Ши све стране леже ристурена копља, мачеви, тотуви; на сред тоља треташ барјак, сав подеран, лежи у прашини. У дну поља, око обале мртви витибоови и властела. Појава |. Теније ш Форђе долазе. Ворђе са руком на пиштољу иде за Тенијем као у сну. ођће: (ад угледа по Жеосову мртаве, изненавено трезид) Геније, где смо мир | Гемије: На пепелишту славе витешког мучеништва, Где седа прошлост прича потомству кукавном, (0 слави мученика што овде храбро паше, 0 страшном гробу, где нам слободу закопаше! У пепелишту том, Жлеравка топла јоште животом слабим сјакти, Још греје њезин жар

Из таме и пухора ко ће је разбуктати

У пламен и пожар 2

Ђарђе: (0, што ме дозва. амо, где ступањ стопе сваке По светој крви гази Ветрића сваки дах, Где е' гробља витешкога по један уздах чупа ИМ срце очајника пакленим болом купа; Што дођох амо јаР Да л' дахом робовања да кужим свето место Витештва мученичког, ил руком слабачком Из гроба са рањеног да славе дижем престо Митшицом робовском 2! | 0! | Геније немилосни! У ропству и у беди, Косово оплакано патнику ране зледи!

Геније: Кроз смрт у славу; у живот кроз јад, Избраник ступа то је његов пут!