Bosanska vila

Бр 4.

Цатнику благо док га крепи над, Божанским дахом он је проникнут! А ти, имаш ли наде» Ђорђе: Она ме држи још И блажи горке јаде Кроз живот, пуст и лош! Но ја не исках ово; зашто ме водиш туда, Где слава закопана у вечној тами спиг Трупине око себе, трупине гледам свуда Је л то будућност она, коју ми кажеш ти2 Теније: . Не! орђе: Њу си ми обећао да виде очи моје, Па где јег Ја не видим слободе свети дан! Теније: И њу ће, избраниче, видети очи твоје Из праха кад разбуктиш жеравак запретан! орђе: (0, где је пепо, где се жеравак топли скрива > Геније, реци ти! Гемије: гКеравак са Косова, што светим санком снива, У твојим грудма спи! Ђорђе (изненађен) У мојим грудма 2 Гемије: Јесте; ти ћеш га распламтети Ти, сине изабрани, народа патничког. (дожватан жрстиш са земље) 5 Дотакни руком својом косовски крсташ свети, И тад ћеш угледати будућност рода свог! орђе (трижвалта жрстиш) То крсташ Југовићаг — (посрће) Ха, шта се ово збива 2 Немоћ ме обузима, ко да сам замаштан! Теније: (тритвати га и положи заједно с барјаком тод стену) Усуде, разбиј таму, будућност која скрива Мој синак изабрани нек види кроза сан! (Геније се изгуби у тами. Неко време влада тишина, а за тпим чује се из даљине песма мујевинова: „Алал ил Алаг!“ За време песме улази Равијојла, погледа на витезове и токрије очи шакама и све докље лиујезинова чесма не умукте она горко плаче. Појава, [. Равијојла (жад песма престане) Авај! Појава Ш. (С друге стране долази- Шар-планинка, тако исто сетана и рушна.) Шар-тланинка: Сестро! (0бе тадају једна другој у загрљај и горко јецају.) Равијојла : Ох, погледај српску славу У пепелу како гније,

1904. БОСАНСКА ВИЛА 1904.

Саломљену и крваву, Над њоме се поноћ вије Косово, Косово, Ненасити гробе! Хеј, Србине тужни, Оковани робе! На Ситници царство паде, Српске славе мркну дан, Хеј Косово, горки јаде, Ту је Милош закопан! Шар тланинка : Јаох, нама и довека, Равијојло премила! Нашем јаду нема лека, То је судба спремила! Равијојла : Ком ћу од сад песме вити Кроз голему ову ноћ. Шар-тланинка : Српеки орли, уворити, Сломила се ваша моћ. Појава ТУ. (Долази Дурмитаорка, онако исто сетна и рушна) Дурмллиосрка: Равијојло, сејо, планинкињо мила, Утарите сузе, не зледите рана, Не лече се плачем саломљена крила, Нит' из гроба диже слава закопана. Тако нам је досудила Неумитна судба зла...... Р, авијојла (вагрли једног мртаваца) Авај, Срби, браћо мила, Без витеза шта ћу јаг Дурмиторка : Над пепелом српске славе Тужићемо век из век, Горке дане и крваве Разносиће песме јек. И векови мрачни више гроба тога, Дотичући крилма сасушену траву, Завапиће с' нама у свевишњег Бога Ал роб неће дићи поникнулу главу! Зазвечаће оков љути, Зајецаће горки плач, У крви ће огрезнути Отмичара кивни мач. У животу све што оста Завидеће гробу том..... Равијојла: Дурмиторко, доста! доста! То су ножи срцу мом! Шар-Планинка : Стишајмо се, сестре миле, За тугу се има кад; Но што смо се искупиле, Што смо амо дошле сад»

Стр. 68