Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 30

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

праве Христијане, само за то, што им је порекло из Грчке и игто се називају крстјани. Кад је дакле богумилска јерес тек у другој половини XII. вијека у Босну пропродрла, а дотле је у Босни постојала. као што државна агста доказују, дотле је у Босни постојала на чврстом већ темел.у народна самостална и(и.ккд восднкскд н кгерд косднћскд, а ту цркву странцп називају Богумилском. Овај провинцијални назив мало је замршен, но опет нам не брка амбицнје. јер знамо да је Босна одма послије оцјепл.ења од других српских жупанија, почела специјално култивисати се, па штитећи своју специфичну међусобну религиозну просвјету, чувала се свачијег уплива, па ма тај био и славенски. Тако оцјепл.еиа Босна сачувала се и од источних и западних јеретика, те и цркву међусобно, без великог теолошког знања, развијала, на не мјењајући у њој ни догмате ни обичаје, назвала је својом, Босанском. Тако названа црква ишла је са ко.вена на ко.вено, те така остаје и за све вријеме краљева Босанских, све до друге половине XV. вијека. Тако названа пролазила је она дакле, и кроз оно доба кад Богумили нађоше у Босни склоншпта. Така остаје и у оним годинама кад Босна бјеше у крви огрезла, због религиозних ратова римски првосвештеника. Позитивно знамо да је Богумилска јеретичка наука била основана на дуалистичним начелима као и катарска. Те двје секте израсле су на једном стаблу. Босанска црква не спомиње, ни у једној сачуваној пове.ви, да је била богумилска, дуалистична. Историци су анатемисали чак и неке кра.веве босанске као челичне богумиле-

и то оне кра.веве који су штитили босанску цркву и вјеру босанску. Ја ћу гледати да докажем, баш по сачуваним повељама тих крал.ева јеретика, да су били вјере православне, јер су по истој формалности писане као и повел.е српских крањева из Србије. Као праве Богумиле историја нам је забилежила крал.еве босанске Твртка I. 1367—1382.; Стевана Дабишу 1393—1395.; Твршка II. 1405. и Осшоју 1409. Као богумиле назвали су их западни историци сама за то: шшо су рођени и умрли у босанској цркви. Ми дакле позитивно знамо да је богумилска јерес дуалиетичних начела, а ове кра.ве ве, босанска црква , учила је: босанској вјери, са догмама христијанским, и то овим истим догмама које православна црква у Босни и данас исповједа. Још у најстарија времена имала је Босна дотицаја са сусједном јој републиком Дубровачком, па се босански кра.веви морали републици редовно повластицама трговину обезбеђивати, те се и данас у Дубровачкој библиотеци налазе неколико тих повел.а. Те повел.е и ако нису бог зна како важне за историју српску, за овај чланак су брилантне, јер расвјетл.ују мистицизам који босанску цркву за вријеме крал.ева, покрива. Те иове.ве су и за то важне, што се у њима изрично говори о дједу босанском о стројницима, и крстијанџма , јер краљ Остоја праштајући кнезу Павлу КлешиЛу држави уврједе нанесене, вели: Докдд годге не кн*к сокнскдш н шсндшдо п|)ДК0 н цнедо н нстннноо) господнишмк Д1СДОШ, цркккс косднкскс. 1 ) Историци су потврдили да је дјед цркве босанске био архипастир јеретпчке богумилске цркве. Због тог тврђења ја ћу да изнесем формалности почињања краљевских пове.ва, ') Мопит. 8ег1)1са. 459.