Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 37

био дошао, морао сам: отићи у Солун, јер тада не свраћаше под Свету гору ни један параброд у повратку из Солуна у Цариград. Приспјевши у Солун, најживље ме привукоше у њему: негдашња православна црква и гроб св. великомученика Димитрија; црква, која је преобраћена у џамију још онда, кад су Турци освојили Солун. Рекоше ми: да код ње настава један дервиш, који по нашљедству од својих предака има право утврђено царским ферманом, да чува кључ од те џамије и прима приход с гроба св. Димитрија. Дошав пред џамију, нађох врата затворена; али спазих, како се дервишки „ћулај" промаља кроз прозор из куће, која је спроћу џамије. Дервиш дотрча с кључем у руци, запитавши ме врло уљудно: Ћ желите ли ући унушра, да видите џамију негдашњу цркву, и гроб великога хрии/Ланског свеца Диммтрија!" Одговорих му: „управо сам тога радп дошао овдје." Ушав унутра, разгледао сам с највећом пажњом све што је вриједно да се види. Црква је (џамија) издигнута неколико ступња над површином; врло је дуга и сразмјерно широка без кубета, којих није никад било на њој; у облику је Нојева ковчега и стилу: василике. Олтар је издигнут три ступња над помостом. Од западнијех врата до олтара су по два реда мермернпјех стубова паралелно с обје стране. У првом су реду мањи; у другом по сриједи већи; има их 164. Међу њима су 14 много већи од других, који су сазидани, јер на њима стоји највећа тежина сводова. Између стубова I и II ре.да и крајњега црквеног знда: свод је изнад њих од западнијех врата до олтара. На тијем су сводовнма с обје стране: галерије, гдје су жене стајале за вријеме литурђије. Ти су стубови, изузимајући 14 знданпјех, од црнозелена мермера; само су 4 пред олтаром од црноцрвена. Онамо га зову: „сумаки." Свуда по цркви (џамији) виде се надгробне плоче од бијелога мермера равне спомостом; на некима стоје још и сада рељефно изрезани крстови и други знаци. Дервиш ме доведе на једну гробницу под архадом с десне стране, гдје су три плоче једна до друге од бијелога мермера, п на њпма пупчасто изрезани крстови, говорећи: ,,пво су гробови: Сиандона, његове жене и његове кћери. Он је био у онај земан велики човјек. Много је добрачцнио; за то је овдје иогребен 11 .

На дну џамије стоји један гроб високо у зиду с лијеве стране у правцу стубова с натписом старогрчким, који без стуба не могох преписати. Ну, тај је натпис давно штампан м<4)у грчким старинама. Дервиш ми рече: „о«о је гроб Аглаин; отац јој је Лукас Пандонис, ктитори цркве." Велика је црква окречена. На мјестима, гдје је креч отпао са зида, види се живопис. Дервиш прича, како су цркве велика и мала биле живописане, говорећи: „наш закон не допушта таке образе по зидовима у џамији; за то су закречени." Кад ли ће опет пропојати у њој света хришћанска литурђија? Гдје сте иотомци: великога Душана, храброга Обилића, мале Шнарте и великога Леониде? * * * Гроб је св. великомученика Димитрија у црквици, која је при дну велике цркве с лијеве стране. Улазак јс у њу доста мрачан. Насред црквнце стоји надгробна плоча од бијелога мермера; на њој рељефно изрезан крст; а под њом у дубљини гробница св. великомученика Димитрија. Над гробом виси једно кандило, које, по Дервишеву тврђењу, гори и дан и ноћ: „моја је света дужност, вели Дервига, да уђем свако јутро и вече у ово свето мјесто: да улијем уља у кандило; иромијеним жижак, и запалим; да се никад не тули. и При дну плоче наслагане су воштане, жуте свијеће различне величине и тежине; до евијећа једно повјесмо памучнога конца. Дервиш одмах без питања запали двије велике свијеће, говорећи: „ иомолите се Богу овдје на гробу овога Ђожјега свеца, који је цјелокупан. у мермерној гробници иод овом плочом дубоко у земљи. Ко се овдјс моли Богу, мени је драг, јер је ово велики светац." Ја се, заиста, смјерно прекрстих неколика пута; побожно очитах тропар светога великомученика Димитрија, и метанисах пред гробом. За тнјем положих на тас за свпјеће. У зиду више гроба види се полукругао камен од црнога мермера без икаква натписа. Дервиш ми на питање не знаде ништа казати о томс полукружном камену. Између спољашњега зида и унутрашњега свода има један црн прозор у порушеном стању. Дервцш не сачекав моје