Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 42

Б.-Х. ПСТОЧШЖ

самој оставци Патрнјарховој разложено: Да је једнни узрок ово питање, које је приморало 1Бегову Всесветост, да даде своју оставку, које разлоге признајемо н ми. да су умјесни, те за то нијс нам никако могуће, да примнмо такову оставку нашега патЈшјарха, него на протнв молимо Високу царску владу, да н она ненримн ту оставку, него да одузме узроке, који су је изазивали, повраћајући на тај начин мир и тиишну православној цркви, и да пежелн, да је примора на крајп.е парализнраље. 23. Јула 1890. (Сљеде потписи чланова Светога Синода и чданора смјешаног народког Савјета). 111. Ризгово}) ираклијасог Митропо.гита Гсрмана са великим везиром. Васељенски Патријарх Дионисије дао је своју оставку 2о. Лулија т. г. у понедељак а у четвртак 20. Јулија позвао га је велнки Везнр себи на договор; но патријарх нехтједе му отићи. Нп на опетовну молбу министрову нехтједе му патријарх отићи, него мјесто себе посла ираклијског Митрополита Германа, који се разговарао са ]>. Везирем читав сат и по. Овај разговор православног јерарха са мипистром п]>едсједником био је врло жесток и буран. Велики Везир се више пута [»аспалпо усљед одважних Јзпјечи православног јерарха. који је категоЈшчки обједио Високу иорту. да је дрзнула увлачити се и мешати у догме ХЈШшћанске вјере. Ј порно је В. везиЈ) одбијао овај приговоЈ) НЈоаЕМијског Митронолита да се т. ј. Исламска влада мјеша у Хришћанске догме; али је ГеЈшаи остао необорнм у тој својој тешкој категорнји ПЈ >отиву Виеоке поЈ )те. ВезиЈ) се оида нозвао на једап нрнјашњн случај. наиме: да су п прнје Ј >уско -туЈ )ског рата бпле одређене бугарске владике, а за то није пнкако ПЈ>отестпЈ >ала ПатријаЈнпнја. Јуначки ее на то Герман одпирао Великом ВезиЈ>у, и порицао основаност његовог твр1 )С1Ба те га упутио иа архнве Г)иеоке иоЈзте, додавшп. да ни феЈшан од 1870. год. недопушта издавање тих садашњих берата бугарекпм владпкама. Доказао је даљс Герман В. ВезиЈзу. да ни сами споменути ферман нема никаква разлога ни важностн послије опог великог противу Бугара Синода од 1872. „Само ако се Вугарп.ма наложн промјена свсштеничког одјела п назове пх Висока поЈ -.та неправославпима.

може патријаЈнпија ПЈшзнати бугарску цркву. Везнр на то одговојзи суво, да је царска 11]>ада за берате издата, и да ће се она додјелити бугарским владикама; јербо све европске силе притискују Високу Порту на то, понајвнше пак Русија, и да ће бугарске владике одјако различиту ношњу носпти, само се неће они прогласити за неправославне. Ираклијски Митроиолит озбиљно погледа Великог Везпра п рече: ..Господару. могуће да не само те силе, које си напоменуо, траже тако што, него н цјела Васиона; ал ти ја кажем, да православије на то не.ПЈЈНСтаје, па неће ни бити". А шта Ви можете учинити? Ј1счс Велики Везир. „Позваћемо се иа међународне уговоре одговори муГермап достојанствено; особнто нак на плрпекп п беЈ ).пшскн у говој ); иозваћемо се даље и па рукопомоћ свију на свјету пЈ )авославнпх паЈ )Ода п независннх цркава, ттЈмг.шшујуЛи цјсдно ттрву православну цркву Јжтантиинопољску, као у стању гонења од отоманске владс, и Везнр сс на то помамијо. А шта се вн мјешате у међународне уговоре, п каква Ви имате посла с њнма? Гво каква посла имамо, рече Гермап. Вп, ГосподаЈ)у, да бисте спаслн државу своју од т\ г ђег утпцаја. иомјешалисте 1850. г. у ПаЈшском, а после п у осјхишском уговору п ПатЈШЈрашпју. сљедователно н мп можемо п дужни смо, кад нас гонпте, да се мјешамо са тим међународнпм уговорпма. А које ћете ц]>кве, рече Везир, позватп у иомоћ? Грчку, господару, Руску, Српску. Румунску. М ного је још оштро говој)сно усл>ед тога са обеју страна, и па посљстку разиђоше сс пјш отвореној твј)дњи пј >аклијског Митрополнта, којп рече Велпком ВезиЈ)у: Господару, ти си видио она зази ана врата на цркви. На њима су висила чстир ттријарха, тга макар висио на њима и садањи ттатјтјарх и ја с њим; али, Госттодару, отворсно ти кажем ђ да Патријаршија неће ни пошто трпити никакво !У !Јешање Високе парте у ствари правослаене цркве. Л .V. Овоме не треба коментара. 1Гз ових акта ВИД11 се јасно, како цариградска столмца мушки и одважно брани своја ирава ирема нсхришИанској вјсри.