Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 44

Б.-Х. ИСТОТНИК

Св. 1 и 2 (]

начелници свију наших опћнна у име своје и иодручног им православног народа, одушевљено поздравише моје именовање и изјавише ми своју љубав и повјерење. Овијем ја сам се осјетио охрабрен, осјетио сам нову снагу за добро дјело; побудила се у мени чврста нада, да ћу, уз милост промисла, при помоки епископата, при судјеловању клира и при љубави вјернога народа, моки ииак у довољиој мјери надопунити оно, што ми лично, као слабомоћном човјеку, недостаје. Сретан сам уз све ово, што добро познајем високи позив једног епископа, п што сам свијестан дужности, које сам на себе иримио; па проникнут том свнјешћу, ако и не будем кадар био достигнути еавршенства у испуњавању свију тих дужности, свакако ће ми оне свагда пред очима бити, и знаћу бар тежити, да им чим боље и чим потпуније одговорим. С вама ми је, браћо свештеници и љубезна паство моја, вијек вјековати, с вама дијелити добро и зло, радости и жалости; па оно повјерење, које ми исказасте први дан мог именовања за епископа, будите увјерени, да. као што сам га уважио први час, кад ми је очитовано било и на које вам овдје сада јавно моју дубоку захвалност изричем, да ћу то повјерење кроз сав мој живот знати цијенити и све силе моје улагати, да га и дјелом оправдам. Готов ћу бити, по иримјеру вјечиога Доброга Иастира, све да претрпим за добро свију и свакога у повјереној ми епархији и спреман ћу свагда бити, да за то и душу своју положим. Обраћајте се за то к мени увијек са онаквом искреношћу и поуздењем, као игго то данас чините, и искреношћу ћу вам се свагда одазивати н све учинити, што се буде тицало опћега добра и напретка цркве наше; чућете од мене свагда добру ријеч, која ће ми, проникнута жарком љубављу, из чистога срца потицати. Прву такву ријеч да кажем данас, на овај свечани дан, кад је благодат Духа светога на мепе сишла, и кад врховном Државном вољом и молитвама светог архитерејскога збора ступам први пут, као законити ваш епископ, у вашу средину. Вјечни Архипастир, Господ наш Исус Хриетоет, за вријеме земаљског свога живота, напућујући апостоле своје, како се имају владати, кад ступе у збор, наређује им, да прије свега назову мир, и тада да отпочну рад свој. 1 ) На') Лук. 10, 6.

стојећи да слиједим у свему примјеру Доброга Пастира и апостола његових, називљем и ја вама данас, љубезни моји, мир. Називљем га свима у опће и свакоме. посебице, без разлике сталежа, доби и пола; називљем вам га од свега срца и свом душом. Мир је основа среће земаљске; мир углађује пут к небеској срећи. Једна од највећих и најнеопходнијих хришћанских врлина јесте љубљење мира и настојање, да се свагда, свугдје и међу свима мир очува. Исус Христос у своме светоме закону на срце нам полаже старање да будемо једнодушни и у миру међу собом; а животом својом показао иам је, да је сам он књаз мира и да је дошао на земљу, да оснује царство мира. Долазак његов међу људе он је хтио да буде баш онда, кад је под царем Аугустом сав свпјет у миру био. Рођење његово прате анђели са пјесмом мира: Сддкд г.т, к 1,11111111x1» Когу, !1 III зешн 1лн(»х, во человн:1|н;,чЋ вддгоколение. 1 ) Цркву своју он оснива као царство мира, и препоручује гаљедбеницима својима, да иеирестано његују мир и љубав међу собом, по чему ће их имати свијет да позна, да су ученнци његови. 2 ) Од ученика својих он ништа толико није желио, колико да у љубави и миру буду свагда међу собом; 3 ) а на крају земаљског живота свога истим ученицима његовим заједно са свима, који ће у будућа времена исповиједати име његово, он предаје у нашљедство онај мир, који је он крвљу својом учврстио на крсту међу Богом и људима. 4 ) Вјерни тумач заповиједи Господње, велики апостол народа Павао, поучавајући Ефеске хришћане, а кроз њих и све нас, каже: Мопо к.лст. д:п. 10:1 ннкћ о Господн;, достонно ходнтн зкднјд, кх неже ЗКДНН Г.1.1СТС, СО КСЛКН1.1Ћ С1.1 !1(|е !10 '.|уд(|ј (:мт, II нротосТ|!0. СЂ ДОЛГОТС(|1ПС1МСМТ., ТС (111д1 |16 Д |>«,'гђ Д(1П'Д /Д10Г.0к |10: т!|1Д!|1ссл кдшстн еднненје д\'\л ш. с.01031с мпрл. 6 ) —. Слиједећи заповиједи овој наше вјере, његујмо, љубазни моји, свим срцем и свима силама нашима међусобни мир; снисходимо у свему један другоме; праштајмо великодошно и хришћански уврједе, што нам неко нанесе, и живимо свагда у међусобној љубави, те ћемо тијем достојнн бити имена хришћанског, којим се дичимо, и благослов ће божји бдити над нама и над сваким нашим подузећем. !) Лук. 2, 14. 3 ) Јов. 13, 35. ") ЕФ. 2, 17. 4 ) Еф. 2, 34. б ) Е Ф. 4, 1—3.