Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ПСТОЧНИК

Стр. 45

У свези са међусобним миром и у тијесној зависности од њега стоји друга хришћанска врлина — сдога. Колико је узвишена и колико је Богу угодна ова врлина, и како иикада није доста препоручивати је свагда и свугдје, а поглавито међу нама, при вјерском и народном положају нашем у овој покрајиии, —. о овоме ја мислим да би чак сувишно било и спомињати. Међусобну слогу ми- морамо да чувамо, колико с тога, што нам вјера наша то налаже, толико исто, што ћемо кроз слогу постати јаки, те уједињеним силамм лакше постигнути оно, што нам по закону и правици припада, а што би нам Иначе, разједињенима, тешко било добити. Сложној браћи обећава Бог свој благослов овога и онога вијека: Се что дое(>о. нди что врдсно, но еже шнтн врдтјн нкуте ; нсжмћ ео Госп0д1. 0б№1|1л жннот'1. к1с.чн1,1п. ') Псус Христос не престаје кроз сав свој земаљски живот препоручивати ученицима својима слогу и међусобну љубав, јер, каже им: о семт. рдзушештт. нсн, нко мон учснш|1.1 есте, дфе лкиинп. нмлте ие;г.ду сокот. 2 ) Високо уздижући ову хришћанску врлину и приказујући зло, које од неслоге потиче, споменути апостол пише Коринтским храшћанима: ј Молш ш, крлтје, нменемЂ Господл нлшего Нсусл Хрнстл, дл тожде гдлголете нсн, н дл не кудутт. нт. клст. рлспрн, дл вудете же уткержденн кћ томже рлзушснјн п вт. тонже ммслн.") Први хришћани, којима је само заједничком љубављу и слогом могуће било одржати се између сваковрсних непријатеља хришћанских, којп су свима средствима настојали да сатру и само име хришћанско, ти први хришћани главно што су настојали при таквом положају своме било је, да чувају једнодушност и слогу међу собом. 4 ) Слога чини браћу јаком и чврстом противу сваког спољног насртаја. И мал:а снага, кад је уједињена и учвршћена унутрашњим споразумом по јединаца, те кад су сви сложни међу собом, и мала снага, велим, ностаје моћном да савлада и највеће потешкоће. Погледајте непријатеља шта ради, кад хоће да сатре неку заједничку снагу. Он се стара најприје даразједини сложну браћу, да посије раздор међу њима; и кад је то постигао, он је тада сигуран за успјех. Па треба ли још, послије овога, да размишљамо о потреби слоге међу нама, иоглавито пак кад се ђ Пс. 132. Јов. 13, 35. ») I. Кор. 1, 10. 4 ) Дјел. ап. 2, 46. 4, 32.

сјетимо свију оних жалосних пошљедица, које је неслога повела за собом у неколико историјских прилика нашега народа? Истакнуте сада двије хришћанске врлине — мир и слога, имају један извор, из кога нотнчу, на име — љубав. Љубав је прва и главна заповијед хришћанске вјере. Козмокнши Господл Когл тноего ксни.п. ссрдцсмч. тконмт., н ксеш душсш ткосн), н ксе1о Ш.1СЛЈШ ткос10. Сјљ естк перклд н г.ол|.1клл злношед!.. Кторлл же подокнл сн: козлшкншн нскренндго ткосго ико слмк секе, — заповиједа основатељ цркве, Госиод наш Исус Христос ; х ) а поучавајући учеиике своје каже им: злноккдк нокуш длго клмт, дл лкжнтс другт. другл : нкоже козднжнп, км, дл н км лгокнтс секе. 3 ) Љубав к Богу условљена је љубављу к ближњима нашима. Без ове пошљедње није могуће угодити Богу, јер, каже апостол: лц1е кто речстт., ико дшкдго Когд. д крдтд скосго нендкнднтЋ, ложк естк: нко нс лгог.лн крлтл скоего, егоже кндге, Когл, егоже не кндге, клко можетт. лгокитн ? 3 ) Па каква треба да је љубав, коју ми морамо гојити према ближњима нашима а да угодимо Богу и да досгојни будемо имена хришћанскога ? Лгокм, одговара апостол Павао, додготсрнптт,. мндосердсткуетт.: дгокм не злкнднтт.: дгок1>1 не прекозиоснтсд, нс горднтсл, не кезчннсткуетт., не нфстт, своим си, не рлздрдждстса, не ммсднтт. злд, не рддустсл о непрдкдн: рлдуетсл же о нстшис: кел дгокнтт., ксему кгеру емдетт., ксл упокдетт., ксл терпнтт., — а то српски значи: „ЈБубав дуго трпи, има милосрђе према свему; љубав не завиди; љубав се не велича, не горди се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини; све љуби, све вјерује, свему се нада, све трии". 4 ) Потпуно је жива ова слика, коју нам апостол даје о каквоћама хришћанске љубави, — и ја не би знао каквим би је другим ријечима могао јасније приказати. Опћи је извод тај, да љубав мора бити права и истинита, а да буде соузк сокершенсткд. 5 ) Бива пак таквом љубав, ако је она света у основи својој и света у пољедицама. Она је света у основи, кад ми љубимо човјека искрено и од срца, јер је он божје створење, јер је створен, по обличију божјему, јер је искупљен крвљу Спаситеља свијета и јер у свакоме човјеку ми морамо да видимо равнога себи, коме не смијемо 1) Мат. 22. 37—39. ђ Јов. 13, 34. ђ I. Јов. 4, 20. *) I. Кор. 13, 4—7. 6 ) Кол. 3, 14.