Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

најсветије. На вама ће оетати, да сс старатс о напретку цркве свете, да сачувате наше народне обичаје, нашу књижевност, наш језик, и да то нредате будућим нараштајима онако неповријеђеним, као што ћете то од нас примнти. ГГа молитвама првог проевјетитеља нашег, светитеља Саве срнског, дао вам милостиви Бог моћ, да свагда свјесни будете своје задаће, просвијетлио ум ваш чистом истином, облагородио срде ваше свим што је нај племенитије и уздржао у вама свагда чврсту вољу и постојанство у науци, како би достојно и потпуно могли одговорити позиву вашем.

Нека је најпослпје благослов свемогућега Бога на све оне, који су одсутни. а који су мили и други срцу нашем, на све путнике по суху и на мору, и на све оне, који су у јединству духа и хришћанске љубави с нама, — а вама свима нрисутнима кажем са светом црквом: гллгоддтћ Господл нлшск) Нсусл Х (»11стл, i! лм)к!1 Когл ii <>т!|л, »i лсгјс снлглго Ду,*л кудн со всгемн клмн. Лмннћ. У Бечу, 10. сент. 1890., дан мог посвећења. Н и к о д и м епископ.

Свештоництг и учитељи као Пише (Нас'1 Није потребно да поново истичемо важност унапређења пољопривреде у опште, јер смо то већ у току овога чланка довољно разјаснили. Павели смо разлоге, који су за увађане пол>опривредне наставе у основне школе. Истакли смо, да око унапређења пољопрнвреде ваља сви да настојимо па разумије се и свештеницп. Свештенство треба поред свог узвишеног задатка, што је нашљедило од нашег Спаситеља, да прими на себе и племениту задаћу, којој је цијељ да поучи човјека, како ће поштеним радом и трудом заслужити хљеб насушни и бити у стању да нод овијем заиста тешким околноетима живи од поштене зараде, без да пожели ишта туђе. Хрпстос Спаситељ да избави свијет од неваљалства, у које је загрезао, настојао је, као што нам и његов рад показује да искорјенује из народа све што је зло, осуђивао је сваки поступак, који би могао уродити рђавим плодом и поучавао је народ не еамо богобојазљивости, моралу, љубави ближњега п т. д. већ свачему што је ишло у прилог тијем и осталим врлинама. 1Бегов рад није био ограничен већ свестран, а за то је било потребно свестрано знап,е п дубоко познавање тадашњпх прилика, као што то бијаше случај код њега. Па као такав је наш Спаситељ пе само ријечју већ н добрим примјером предњачно те је ушљед тога заиста његова наука морала освојити свијет. Па зар наши свештеници као последоватељп његови и његовијех ученика нијесу позвани да. познавајућн данашње окол*) Види 12 евееку овог лиета од прошле 1890,

иаставници пољопрпвреде.*) в. Ђ. ^вак.) ности, не само поучавају народ хришћанској науци већ свему, што бн било у стању да му олакша испуњавање хришћанске дужности, зар нијесу позвани да се, узевшн данашње прнлике у обзир, не ограниче само на излагање злијех пошљедица пијанства, лијености, крађе, мржње ближњега и осталијех порока, већ п на то да поуче народ шта п како да ради, па да и не дође до злијех мисли а камо ли да зла чинн? Сумњамо да ће ико рећи да није. Борба за живот је у данашље доба врло тешка, ко није у стању да је- издржи, тај пропада, па или постаје туђ слуга или се лаћа свијех срестава да се само одржи, ма се иста противила и земаљским законима и хришћанској науци, та нужда и закон мијења. Ни једно ни друго није добро па ако овлада једнијем народом тогА брзо нестаје са лица земље. Та борба се сада даде извојевати једино бољим радом п већим трудом, угаљед чега не смнјемо у томе ни иајмање заостати за напреднијпм народима ако желимо себн добра, иа ушљед тога настојмо да их стигнемо, како би се могли међу њима одржати. Ко ће да поучи нага неуки народ бољем раду, ко да га ободре на већи труд? Без сумње је то дужност сваког пријатеља народа а највише нашег сваштенства, које има највећи уплив у нанароду, па које ће ушљед тога моћи у-том правцу најуспјешније п радити. Немој дакле драги брате свсштениче одбијати од ссбе ову племениту дужност, кад ти је Бог дао ту срећу, да код ГОД.