Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 138

Св. 4 и б

Ето колико се год папским интенцијама босанска цркна богумплском компликацирала, толико исто пропагандни неусијеси себичним мистизмом увијали. У данашњим околностима босанска се историја мора са правдом посестрити, па све фратарске и католичке националне теденције од себе одбијати. Кад би ми простор ове конпилације дозволио, могао бпх још доста овакпх тенденциозних нотица у њу компилирати, но ја мислим да сам и са овим до сад, доста јасно доказао, како се истина извртала и шта је узрок да се тако лагало. Сад ћу опет да пређем на Богумпле, ал на оне праве јеретике, да видимо колико их је и какви су били. Још у почетку овога чланчића казао сам да их је било у Босни, па сам тражио и разбирао да дознам гдје су се утоппли и како их је нестало, кад нам од њих не остаде никаква спомена, до једине сачуване рукописне књиге у Болоњској библиотеци, коју је први изнио хрвацки књижевник II. Кукуље.ваИ. Књигу је ту спомињао у својој научној расправп о Богумилима, и књижевнпк ПешрановнЛ. На њој је забележено: СИ6 С6 К1Њ1Г6 НЛПИСЛШ6 СЗТћ РОуКУ ХВЛЛЛ КРСТкМзНИНЛ 1404, Нпсам могао да добијем Кукуљевићево „1 /лче8се о рп^оуапји'- па незнам је лп он о тој књизи Богумнла Хвала што ппсао, ал' ПешрановпИ није ништа осим што ју је навео. Ја ћу се на њу са неколико ријечи осврнути, кад будем говорио о судбинн босанских Богумила. Оад молим читаоца да не заборавн: да и ти сачувапп „улбмци из новог завјета" које је преиисао Хвс/л крсшјапнп , нису нађенп у ХерцегБоснн. Прије него што ћу о правпм Богумилима неколико ријечи казати, ја опет понављам: да од бана Кулина па до Херцега

Стеваиа ни један владаоц па ни велможа босански, није био јеретик да бјега од часног крста, тих крвавих мука Сиасите.љевих. За Кулпново правос дав.ве лијепо је доказао учени Б. ПетрановиЛ, навевши у својој расправп баново ппсмо Дубровачкој републици од 29. августа 1189. у ком се спомиње &СБчение глдве 1сзвлнл крсчтителд, и по нрезвитеру Козми споменуо је да Богумили: шлнл же предтемек) и злркј великлго солнцл Еезместв^готг лнтиуристовл нредтечен) ндримлкЈфе, а за Херцега Сшевана Косачу још бо.ве и темељиије доказао је некн (Зјело) у „Босанској Вили" 1 ) За остале владаре н велпкаше свједоче опет њихова сопствена писма која су нам изнијели ПуцнЛ и МнклошкЛ, која сам и ја на мјестима спомнњао. Да ми ко не пребаци, да је Кулиново ппсмо, које спомињем читаву годину прије писано, него што се Богумили у Босни спомпњу, јер њих спомињу првн пут 1190. годнне, ја морам п на то још једном поновити: да је већ прије Кулина на чврстом теме.1.у постојала цркквд еосдјшжл и В16РЛ КОСДНкСКЛ, којој је још око 1150. годнне, за врнјеме бана БориЛа био нлстлвникв и СћВРМПИТбЛ!. ГОСПОДННћ Д-ћД Л1ИЛБ0ВДНБ, а само због тпх назпва објеђена је, од Кулина па до Херцега, православна црква да је богумилска. Како су тп богумилски назнвп још прнје њих у Босву допрли и како су се брзо провинцијалнсали, те као националне народ присвојио тешко је доказати, ал ја ћу опет коју, моју, да кажем па ма та у вјетар отишла. Као Србин почећу са српском најстаријом Исторпјом, нз које смо до сад највише о себп дознали; почећу са народнпм традицијама из којих н невјернп Тома ») IV. Бр. 10—11.