Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 128

1). X. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

је ставио услов у том смислу: ако само осша.нешв у вјери ушемељени и шврди. 1 ) Не само, да не може вјероватн хришћаиии грјешноме свијету, већ се не слаже ни са појмом о правој вјери, кад малакше његов духод страха смртнога. Гдје је вјера ваша? 2 ) питао је Господ ученике, кад су се препали били од морске буре. Најпошље и онај низ примјера спасоносне вјере у староме завјету, који је наведен у 11. глави посланице Јеврејима, нпје управо ништа друго, до примјер презира рђавог свијета и руководство по гласу савјести, као што је и речено: вјером царсшва шбједише^ иравду сшворише, зашворите уста лавовима. 3 ) ') Колош. 1 : 23. '') Јевр. 11 : 33. 3 ) Исп. Јевр. 11 : 1.

И тако погледај хришКанине, је ли твоја вјера у Христа смијешана са вјером у снлу свијета и с надом у њу ? Ако имаш у себн и најмање мјестанце жел.а за уживањем свијета, то знај, да код тебе нема спасоносне вјере у Христа, вјере, без које није могуће угодити Богу; јер у томе се састоји уга^ање Богу вјером ако, се не руководиш грјешним же.љама свијета, него кад си увјерен о невидљивом, и кад на оно што очекујеш, јачим расположајем и покретом духа гледаш, као да се је већ испунило, по ријечима Господњим: 6'лажени су који не виде, а вјерују. 4 ) 4 ) Јов. 20: 29. (Наставкгће се.)

Проматрање живота и рада свештеничког. Писма оца сину. II. дио. Девето писмо. Прво мјесто, коме је дужан долазити | помоли Богу пред иконостасом и да по-

свештеник, мЈесто његовог служења Јест: храм Божји; око храма морају бити скупљене све његове бриге и старања. Он је дужан да се брине о реду и чистоћи његовој". То треба да буде прва и најсветија његова дужност. Да би сви, који служе у храму и којн га посјећују, долазили и стајали у њему са поштовањем и побожношћу, свештеник је дужан њима предходити примјером. Он преставља собом оног, који је посвећен Богу па службу, а за то је дужан да се покаже такав, да у истини буде примјер правог хришћанског живота и владања. Улазећи у храм дужан је поклонити се пред вратима храма и ту отрести са обуће прах, блато ил'

клоном поздрави присутне. Не треба иртт ходу кроз храм лупати и брзати ни за чим а ни разговарати се с ким. Кад уђе у олтар треба да приступи Боњијем престолу, да се пред њим са страхом скромно и побожно поклони, па да па онда цјелује. То треба да уради свештенпк па ма не било никог у храму, а не само онда кад има кога, који ће видити његову побожност; поти.ље тог нек поздрави оне, који су у олтару. Треба се побринути о том, да сваки, који служи, буде на свом мјесту кад свештепнк уђе у олтар. Ђакон у ђаконику са ха.мшама (потребним за служење) на рукама треба да је спреман, да прими од њега благослов за облачење;

снијег. При улазу у храм треба да се ј црквени послужител. такођер нек ј *е у