Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 130

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 4 и 5

којег богослужења а без важних узрока ; јесте врло непаметно н непрактично. Вријеме, кад треба да почпње богослужење, мора бити сагласно црквеном уставу, алн да је удешено и прама животу. и околностима парохијана. Да би се могао одржаватн потребнн ред, дужан је свештенпк свима црквеним послужитељима показати њихове дужности. Ђакон нек се брине ха.винама, које су свештенимлицимапотребне при богослужењу. Самом свештенику спада у дио, да се стара о престолу и жртвенику, о светим сасудима, ева[фе.љу и крсту и о њиховој чистоћи. Послужитељи нек се старају о библиотеци и о том, да су на пјевници све књиге, које су потребне дотичног дана, они се морају брунути и о чистоћи икона и цијелог храма. Они треба и да звоне, кад томе буде вријеме и кад припреме све, што је потребно' да донесу у олтар свијећа, да спреме кандила, донесу чисте воде и ћумура, којим ће одржавати за

врпјеме богослужења ватру, да се не погаси. Њихова је дужност да ђакону односно свештенику донесу и даду просфору и вино, а не сви да то сами траже и ишту. Као год што се брипу о чистоћи цркве, тако се исто морају бринути и о чистоћи црквеног дворишта или авлије. Уз те дужности нек се сјете послужитељи и да притварају врата (двери),'која воде у олтар, јер не доликује, да она стоје широм отворена. Да сне то буде у реду, да сваки са своје стране буде савјесно испуњавао своје дужности према светом храму н његовим стварима, дужан се сам свештеник строго држати свију ових правила, те својим ионашањем и радом давати сваком примјер, дужан је сам тачно знатн црквени устав н по њему се управл.ати. Тако ће свештеник руководити оне, који треба да буду руковођени, биће у истини учител. повјереног му народа. (На.ставиће се.)

Проповијед Православна Христјани! Спасител. свијета Господ наш Исус Христос нроводио је дане Свога земаљског живота управо до тридесете године у граду Назарету у миру и великој тишнни, испуњавајућн се ванредном премудрошћу и благодаћу Божијом. Са тридесетом нак годином живота му ночиње и јавни но обилати рад Шегов: проповједање свете јеванђелске науке 1Бегове, коју је увијек претсказивањем и чудесима потврђивао. У тридесетој години ступа Он, да изврши велико дјело искуплења рода људскога од гријеха, за рад чега Га је и пос.лао на земл.у небесни Отац Његов. Дјела Његова како односно проповједања јсванђелске науке тако и односно претсказивања и чудотворства јединствена су и тако су силна, да кад би их ређети почео, всли св. Еванђелист Јован : „нн м.ио.и^ кк.118 -и'ГрУ к.и^ггитн пнип.им^-к К1ИГЂ."

на Васкрс. Бацнмо дакле, православна браћо, достојан поглед на главнија дјела Његова! I Грво, ево у чему се састајала наука Његова: Он је учио, да је- Он од Бога Оца на земљу послани прави Син Божнји, да је он с Богом Оцем једно, да је узео на себе тјело човјечије стога, да смрћу Својом загладити може гријех рода људскога, те тиме да удовољи вјсчној нравди Божпјој. 3 чио је људе, да Бога као створитеља васионе врх свега љубити ваља, а ближње, под којима разумјева свс људе, као сама себе; учио је надаље, да је душа човјекова бесмртна, и најпосље, да се човјек спасава и вјечно блаженство добија услед истините вјере у Бога и драговољнога слушања и испуњавања заповједи ЈБегових. За нримјер Његовог правог пророчког или претсказивачког дара навешћу Његове сопствене ријечи: „С( когуодн.ит. ко [(рУсн.гн.ит., н шнт. ЧМОК^ЧК-