Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 4 и б

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 131

кж пјидмнт! е У д[Т-к лр^нреш.и-к и кннжнико.и-к и ш[8длтт> его М.1 (ЛКрТк, И ПрЈДИДАТ-к его МЗМКШ<И'Н, н ПОрУгНИТЈА е.иУ II УАЗКАТ-К его, И ШПЛКЛОТ-к его И уС|'к)Т'к его, Н КПч тр(тж джк коЈкркнгтт,", којима је с једне стране своје страшно страдање и горку смрт на крсту, а с друге своје славно васкрсење прорскао. Претсказао је Он, да ке се по васкресењу свом вазнијети нанебо, а оданде да ће св. Духа утјешитеља на апостоле ниспослати, који ће их озарити и охрабрити на нроповјсдатће и распростирање спасоносне науке Његове; претсказао је да ће се још једном у свој слави својој појавити на земљи и да ће тада Он као вјечни судија судити цијелом роду човјечијем, те да ће тада праведнике за добра им дјела њихова уселити у вјечне обител.и Оца свог небесног, а грјешнике за нечастива им дјела у огањ вјечнн, који је приуготовљен ђаволу и његовим посљедоватељима. И ако сам тврдо увјерен, да стрњЂење ваше не би морио, кад би вам и сва она чудеса, која Исус Христос учини, набрајати стао, мислим, да је доста кад вам речем, да је Он само својом једном ријечју утишавао буру, лијечио разне болеси, претварао воду у вино итд. па да вас увјерим, да је Он заиста био необична појава! А кад нам св. Пиемо јасно ириповиједа, да је Он и саме мртве васкрсавао, да је наиме друга свога Лазара из гроба подигао, на да је силом Свога Божанства и Сам, пошто јс три дана у гробу лежао, из мртвих воскресао; — тада ништа не сумњајући се тврдо смо вјеровати дузкни. да је Он заиста и прави Бог, те по томе велим, да би највећа глупост и незнање од онога било, који би данас све то порицати усудио се. Због Његове истипите и Божанствене проповједи — пуне чисте и узвишене науке, због Езегових вјеродостојних претсказивања и због Његових великих, дивних и несумњивих чудеса која је кадар чинити само онај, који као човјек није уједно престао и Богом бити, због свега тога дакле и мрзиле су Га свештеничке старјешине и књижевници јудејски, те из бојазни, да ће им Он потамнити њихову свјетску славу, почеше се озбиљно спремати, да га са лица земље ма којим начином чим прије збришу. Јуда Искаријотскп,

невјерни ученик Христов, тај велики среброљубац и себичњак, предаје им Га; старјешине и разуздана свјетпна бије га, руга му се, пљује на Његово пречисто лице, осуђује Га на смрт, те Он на крсту у највећим мукама предаје Дух свој Оцу свом небесном, полажс се гроб, силази у ад, изводи душе рода људског из њега, и кад се указа трећи дан послије Н>егове смрти, устаје славно из гроба. ЈБубазни моји! Л г дананашњи дан васкресао је Господ Исус Христос славно из гроба! Данас ево славимо успомену тога тако важнога дана, кад је Он роду човјечнјем живот вјечни даровао! Празник данашњи као „торжнтко торжкткт," т. ј. као- празник над празницима, најрадоснији нам је у цркви нашој, јер данасје Господ Иеус Христос као побједитељ смрти врата царства Свога сваком од нас широм отворио, те нас у њега свесрдно позива. Љубазнн моји! И врата срца нашега нека су вазда отворена, да радо у себе приме јеванђелску науку данас васкрсавшег Госиода! Срца наша нека су увијек пуна вјсре у Бога, и нека са онаковом љубављу и вољом, с каквом је Христос страдао и умро за нас и за грјехе наше, даду приступа у се Господу Иеусу Христу, који ће тада нашу грјешну и покварену унутрашњост ирепородити, те ћемо тако више препорођени чешће него досад прекорачивати праг црквени, даслушајући св. науку Његову, примајући и залажућп се часним тјелом и пречнстом крвљу Његовом, васпитавајући се у строгој побожности и богобојазљивости, наиајајући се топлом л.убављу према Богу и ближњима нашима тачно испунимо вјечии закон Његов, и тако се удостојимо ући у царство вјечно. .V то име поздрављајући Вам данашњи велики празник, познвам вас, да радосно загрливши један другога и опростивши међусобне уврједе, ноклоннмо се свјетлом Хрнстовом тридневном васкрсењу и весело запојпмо: „Хригтоск коскрж нз ( ,и(рткк1^-к, г.жртГв [.шртк иоприкт,, н [Кш^н.ит, ко гро^^т, ЖИКОТ-к дирок.ж-к", Л.ИИНк. Чепин, 24. априла 1888. Ј1. Богдановић.