Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 371

жалнмо, што смо се лишили земаљског блага, у мјесто да вичемо на Бога, који нама идадеи узе — благодаримо му, велим, и за све узносимо га и хвалимо, јср је све добро н корпсно, што до _ лази од њега људима. МислНм да јс ово довољно онима, који су се навадили, да руже име божије н његове светиње. На завршетку им, као и свакоме, ко љуби живот вјечни и царство небесно — велим: Сјећајте се свагда своје душе, сјећајте се свога спасења и живота вјечнога, а колнко је год могуће старајте се, да се сачувате од великог безакоња — безбожне хуле, којом се губн небесни рај тај најкраснији божији дар, гдје је вјечна суеИа и блаженство, Ј)ужа без шрња, видјело без таме., сласт без гормине, и.мање без сиромагишва; гдје се ироводи радост без жалости, младост без старости, здравл,е без бомсти и живот без смрти. Жнвот пролази брзо, а вјечност траје свагда. За то треба, да мисао о вјечности надвлада наше страсти н да нас опомиње, како би били опрезнији п паметнији, како би Бога свагда иоштовали и љубили, а не ружилп и грднли. Све насладе овога живота кратка су вијека, једине насладс н врлине душевне јесу вјечне. Кад сравнимо код човјека врлине тјелесне и душевне, впђећемо, да су и једне и друге красне и лијепе, али душевне су опет несравњено боље н љепше између осталог што су све истините и нпкад неће пропасти. Красота је тјелесна обично: румени образи, густе обрве, црне очи, весео поглед, црвене уене, впсок врат, цвјетајућа бјељина, висок, танак и гибак узраст, кудрава коса, дуги ирстн и огеретност тјелесна. Сви ти знацн нраве љеноту тијела, свп су варљивп и врло мали при душевним знацима,

који сачињавају душевну красоту, а ево и њих: невиносш, скромност. милдсрђе, љубав, покорносш Вогу. правда, смирено и скрушено срце, добре жеље и истгуњавањс закона божијег. Прве красоте човјечије, т. ј. красоте тјелесне, јесу од прпроде, за то и нс може свак битн лнјеп како хоће, друге красоте долазе од воље, за то их може нмати сваки, који хоће да се преда Богу и да иснуњава његове заповјести. „ Лко човјек не може бити богат и лијеи као што хо%е, може бита добар и погитен Брасоте тијела, као што рекосмо, варљиве су и пропадљиве, али красоте душе јесу вјечне, ради чега треба увијек да се старамо, како бп што бол>е његовали красоте душевне. Промисли се Хришћаннне п Србине брате позивам те опет! Бог јс твој отац, онте јестворио; он тп је дао резум и слободну вољу, моралну узвишеност, здравље па н сва остала блага. Он је и овај свнјет створно за тебе на твоју корист, за твоје задовољство и уживање. На небесима тп је спремио вјечно блаженство, да ти душа пошље разлучења од тијела ужива пдодове задовољства и насладе. А шта му тп чиниш за све то'? Ах, ти све то не прпмаш, него се подсмијаваш п ругаш највећој светињи! О ! неблагодарни човјече, престани варати себе, прнзнај своју елабоет па моли и падај пред Господом. Ако се будеш свега тога сјећао, Господа молио, љубио и поштовао, бнћеш у души радоснији него да си нашао безбројно благо. За то престанимо ружити, п са апостолом П; 1влом молимо се Богу духом а молимо се умом, хвалимо га духом а хвалимо и умом. У Чајннчу па Благовнјест

Воведенски мапастир Гомионнца. (Свршетак.)

VI. Псалтир. Штазшапу Москви 1766. Ова је књнга у великом формату, а бе:-; икаког заниса, иа и сад изгледа као нова. Нуз сваки стнх налазн се и опшнран тумач на славено-руском језику. VII. Осмогласник. Првн листови су му искидани па се не зна гдје је штампан,

но по словпма п формп лако је вјеронатн да је штампан V гсом срисгсом манастиру. Кн.нга је на велпгсом к-олу. а штамнана је на два ступца, по формп ругсоппсаних србуља. Слова су у њој иззшјешана цргсвена босанчпца н старо словенска, по чем би ја рекао да је у Боснп штампан